1/ Колико енергије Русија производи?
Сергеј Бобиљов / TASS
Званична статистика Министарства енергетике показује да је Русија у 2018. години извадила скоро 556 милиона тона сирове нафте (укључујући и гасни кондензат), што је рекордни резултат за протеклих 30 година и близу је апсолутног рекорда – 569,4 милиона тона, колико је извађено још 1987. године. Прошле године је у Русији извађено 725,4 милијарде кубних метара природног гаса, 439,3 милиона тона угља и 1,092 билиона киловат-часова електричне енергије.
По речима Татјане Митрове, руководиоца Енергетског центра у Московској школи менаџмента „Сколково“, по наведеним показатељима Русија је трећи произвођач енергије у свету. Испред ње су само САД и Кина. „Ми обезбеђујемо 10% светске производње примарне енергије... Русији припада 16% укупне трговине на светском тржишту енергената. То је највећи удео у свету ако се имају у виду сви извори енергије“, изјавила је она на конференцији директора предузећа UNICON у Москви 24. априла 2019. године.
Татјана Митрова, Московска школа менаџмента „Сколково“
2/ Коју количину енергената Русија сама троши?
Русија је у 2018. години извадила 556 милиона тона сирове нафте, а од тога је извезла у иностранство 409,3 милиона тона.Количина нафте за извоз се повећавала како је унутрашња потрошња нафте у земљи током протеклих 20 година постепено опадала: од 1990. године је извоз порастао са 47,7% на 73,6% од укупне количине извађене нафте.
Global Look Press
То је у великој мери везано за чињеницу да се уместо нафте све више троши природни гас, али Русија ипак троши 5% укупне светске енергије, по чему је на четвртом месту у свету.
„На природни гас отпада 52% укупне потрошње примарне енергије. То је фосилно гориво у чијој се производњи ослобађа најмања количина угљендиоксида“, објашњава Митрова. „Прилично је велики и проценат нуклеарне и хидроенергије заједно са другим, мање заступљеним обновљивим изворима попут соларне енергије и енергије ветра. Ту је посебно важна енергија водених токова.
Према подацима које износи компанија BP, у 2017. години је природни гас покрио 52,3% укупне унутрашње потрошње, за њим следи нафта (скоро 22%) и угаљ (13%). Од свих енергената најбрже је растао проценат обновљивих извора енергије, мада је он у Русији покрио свега 0,04% укупне потрошње примарне енергије, док је удео нуклеарне енергије у укупној потрошњи износио 6,6%.
3/ Које земље су главни увозници руске енергије?
Статистика руске Централне банке показује да је 2018. године Русија извезла 260,2 милиона тона сирове нафте, 150,1 милион тона нафтних деривата, 220,6 милијарди кубних метара природног гаса и 36,7 милиона кубних метара течног природног гаса (ТПГ).
Александар Семјонов / TASS
Према руском порталу „Ведомости“, извоз нафте је у знатној мери преусмерен са европских на азијске потрошаче, с тим што је значајну количину увозила Кина. Према доступним подацима, Русија је 2018. године продала Кини 71,5 милиона тона нафтних деривата (што је 20% више него 2017. године).
Занимљива је чињеница да су САД повећавале увоз руске нафте како би покриле недостатак услед санкција према Венецуели и ограниченог увоза из земаља ОПЕК-а. Само у првој половини маја у САД је стигло 13 бродова из Русије са пет милиона барела сирове нафте и нафтних деривата. Према подацима Агенције за енергетске информације (EIA), у 2018. години је Америка увезла из Русије око 137 милиона барела.
Што се тиче природног гаса, руска државна корпорација „Газпром“ објавила је да је у 2018. години извезла у Европу 200,8 милијарди кубних метара гаса. Кључни увозници су били Немачка (58,5 милијарди кубних метара), Турска (скоро 24 милијарде кубних метара), Италија (22,8 милијарди кубних метара), Велика Британија (14,3 милијарде кубних метара) и Француска (скоро 13 милијарди кубних метара гаса). Поред тога, постигнут је договор да Русија испоручује Кини 1,3 билиона кубних метара гаса годишње чим проради гасовод „Снага Сибира“.
Руски течни природни гас (ТПГ) је чинио 5,8% укупног извоза енергената. Како саопштава Међународна асоцијација увозника течног гаса (GIIGNL), највећа количина је извезена у Јапан, Јужну Кореју и на Тајван.
4/ Развија ли Русија алтернативну енергетику?
Да. По речима Митрове, Русија постепено инвестира у обновљиве изворе енергије, покушавајући да развије сопствену производњу опреме и стекне потребне компетенције. Власти покушавају да створе услове у којима би обновљиви извори енергије у конкретним подручјима били конкуренција другим енергентима.
Алексеј Павлишак / TASS
„То руске власти сада покушавају да учине са енергијом ветра и соларном енергијом. Оне су увеле специјалне пореске олакшице које овој врсти енергије дају предност у односу на остале енергенте. Циљ је да се потребна опрема производи у Русији и да се производња увећа, чиме ће се обезбедити нижа цена енергије“, каже она.
„После формирања неопходних оквира и улагања првобитних инвестиција у научноистраживачке и огледно-конструкторске радове, после уклањања ’сивих зона’ и мањих препрека које загорчавају живот компанијама које развијају обновљиве изворе енергије држава може да се повуче и препусти овој привредној грани да се самостално развија“, каже она. „Али то је још увек на хоризонту, и може бити реализовано тек за 10-15 година. Када мрежа паритета буде мање-више достигнута нови извори енергије ће представљати конкуренцију фосилном гориву. Тада се може препустити тржишту да само функционише. У Русији ситуацију отежава наслеђе државног планирања и снажна централизација енергетског сектора.
Један од првих позитивних примера изласка обновљивих извора енергије на тржиште је руска компанија „Русгидро“, која је покренула ветроелектрану снаге 900 kW у арктичком насељу у Јакутској области на руском Далеком истоку.
За протеклих пет година холдинг „Русгидро“ је на руском Далеком истоку саградио и пустио у рад 19 соларних електрана укупне снаге 1,6 MW и четири ветроелектране укупне снаге 3,1 MW.