Колики значај има „Турски ток“ за Европу?

Председници Русије и Турске Владимир Путин и Реџеп Ердоган на церемонији званичног пуштања у рад гасовода „Турски ток“ у Истамбулу. Са њима су и председник Србије Александар Вучић и бугарски премијер Бојко Борисов, 8. јануар 2020.

Председници Русије и Турске Владимир Путин и Реџеп Ердоган на церемонији званичног пуштања у рад гасовода „Турски ток“ у Истамбулу. Са њима су и председник Србије Александар Вучић и бугарски премијер Бојко Борисов, 8. јануар 2020.

Сергеј Гуњејев/Sputnik
Захваљујући новом гасоводу који је спроведен кроз Турску руски гас ће лакше стизати до европских потрошача.

Нова година је по свему судећи добро почела са гледишта руских енергетских амбиција. После децембарског пуштања у рад гасовода „Снага Сибира“ којим се руски гас извози у Кину, 8. јануара су лидери Русије, Турске, Србије и Бугарске званично пустили у рад гасовод „Турски ток“, дуго очекивани инфраструктурни пројекат за транспорт гаса у јужну и југоисточну Европу преко Турске.

Краснодарски крај, 23. јун 2017. На броду Pioneering Spirit, за постављање цеви гасовода на велику дубину, који треба да споји дубинску и плићу деоницу гасовода „Турски ток“ у Црном мору, 50 км од Анапе.

Испорука гаса појединим европским партнерима је почела и пре свечане церемоније у Истамбулу. Снабдевање Бугарске гасом преко „Турског тока“ почело је 1. јануара, а Грчке и Северне Македоније 5. јануара.

Ижорска фабрика цеви компаније „Северсталь“ у Санкт Петербургу.

Најновије америчке санкције се тичу и „Турског тока“, али је он ипак лишио Украјину њених бивших европских партнера. А шта овај гасовод може донети потенцијалним европским клијентима?

Кључни подаци

„Турски ток“ се састоји од двеју линија, свака има капацитет 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње. Првом линијом се руски гас транспортује у Турску, а другом партнерима на Балкану.

Гасовод дуг 930 км почиње од компресорске станице „Руска“ близу града Анапе, а завршава се у Мидији, турском приморском градићу, 20 км од границе са Бугарском. Бугарска, Грчка и северна Македонија су се већ прикључиле гасоводу. Очекује се да ће се Србија прикључити средином 2020, Мађарска 2021, а Словачка 2022. године.

Председник Русије Владимир Путин и председник Турске Реџеп Ердоган на церемонији завршетка поморске деонице гасовода „Турски ток“. У позадини је Алексеј Милер, шеф компаније „Газпром“.

Шеф компаније „Газпром“ Алексеј Милер изјавио је да Русија има довољно резерви гаса да своје партнере преко „Турског тока“ снабдева најмање 110 година.

Најбоље цене, најмањи ризик

„Испорука руског гаса кроз ’Турски ток’ ће свакако имати велики значај за економију Турске и Црноморског региона, али ће позитивно утицати и на развој многих јужноевропских земаља и допринеће јачању укупне енергетске безбедности Европе“, рекао је Владимир Путин у говору приликом свечаног пуштања у рад гасовода у Истамбулу. Експерти, по свему судећи, деле његово мишљење.

Старији аналитичар Центра за анализу и финансијске технологије Антон Биков сматра да ће у наредним деценијама потражња за природним гасом у свету бити све већа, а гас који крене кроз гасовод „Турски ток“ биће за Јужну Европу јефтинији од оног који стиже преко Украјине. „Они ће добити јефтиније гориво, што ће им теоријски омогућити да буду конкурентнији и да увећају своју економску продуктивност, а томе треба додати и зараду од транзита“, рекао је он.

Бугарска и Србија су већ изјавиле да им се прелазак са украјинског транзита на „Турски ток“ исплати. Председник Александар Вучић је рекао да Србија може зарадити 185 милиона долара годишње на транзиту гаса преко своје територије, док је Bulgargaz, највећи бугарски дистрибутер природног гаса, проценио да ће захваљујући новом гасоводу Бугарска уштедети на транспорту 46,5 милиона долара годишње и да ће укупну цену гаса за потрошаче спустити за 5%.

Поред тога, европски партнери ће избећи ризик евентуалних нових „гасних конфронтација“ између Русије и Украјине, додао је Михаил Коган, руководилац Аналитичког одељења Високе школе за финансијски менаџмент. „Без обзира на могућност да продужи свој уговор са Гаспромом о транзиту гаса у Европу током наредних 5 година, Кијев ће морати да се суочи са непосредним губицима“, каже он. Не рачунајући Румунију и Молдавију, Украјина је већ изгубила своје бивше клијенте који сада користе „Турски ток“, што значи да ће на транзиту зарађивати 450 милиона долара мање него раније.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“