Финансирање космичке сфере, укључујући плате првих космонаута, у Совјетском Савезу је држано у тајности. Али данас тачно знамо колико су добијали људи за ову ризичну професију.
Осим докумената са којих је скинута ознака тајности, сачувани су и дневници једног од руководилаца припреме за свемирске летове Николаја Камањина, у којима није штедео на подацима о томе ко колико добија. „Мајор Гагарин, на пример, добија само сто рубаља мање од мене“, пише он. Колико су онда добијали Гагарин и остали?
Гагаринова награда
Плате совјетских космонаута на почетку космичке ере износиле су од 350 до 450 рубаља месечно (док је просечна плата у СССР-у износила око 80 рубаља). Јуриј Гагарин је, према књизи дневника Николаја Камањина „Скривени космос“, са свим додацима добијао 632 рубље месечно (у то време 575 долара месечно, односно 6,9 хиљада долара годишње).
А за први лет човека у свемир добио је премију од 15 хиљада рубаља, односно 187 просечних плата у СССР-у.
Иста примања имали су и други космонаути из прве половине шездесетих година: Герман Титов, Валентина Терешкова, Андријан Николајев, Владимир Комаров, Алексеј Леонов и други.
У то доба космонаути нису били награђивани само новцем. За свој херојски рад добијали су много „поклона“. Гагарин је, на пример, осим исплаћеног новца добио четворособан стан, потпуно намештен и опремљен најсавременијом техником. Такође му је био намењен аутомобил „Волга“, који је у то доба био изузетно престижан. Престижнија од њега била је само „Чајка“, али она се није продавала приватним лицима. Узгред, од премије за први лет Гагарин је могао себи да купи још око три „Волге“.
Осим свега тога, Гагарин је на располагање добио кућу за родитеље. А поред тога: капут, одела и шешире два кроја, по 6 кошуља и кравата, 6 пари доњег веша, по два пара обуће, рукавица и војне униформе, кофере и апарат за бријање. Отприлике исте такве комплете добијали су жена, деца и родитељи космонаута.
Истина, врло брзо овај великодушан начин награђивања се променио. Од 1967. године одлуком партије уведено је рангирање премија. Оне су зависиле од сложености лета. За обичан лет добијала се премија од 2 хиљада рубаља, а летови који су „решавали нове задатке у освајању космоса“ (лет око Месеца, искрцавање на Месец и слично) доносили су од 5 до 15 хиљада рубаља. Тако је, по висини примања, постало јасно да су летови космонаута који су некада били херојски подвиг временом постали обичан посао, додуше ризичан. 1975. године космонаут Георгиј Гречко је за 30 дана лета у броду „Сојуз-17“ добио 5 хиљада рубаља. То је знатно мање него што је добио Гагарин, али било је довољно за нову „Волгу“.
Колико космонаути зарађују данас
Да ли сте раније видели ову фотографију? Она је већ постала легендарна када треба показати колико Руси не воле да се осмехују.
Или ову?
Или, можда, ову?
А можда се руски космонаути не осмехују, јер су плаћени знатно мање од својих страних колега? То би могло да објасни много тога.
Данас се плата руских космонаута и даље сматра ниском у поређењу са платама астронаута NASA или Европске свемирске агенције. Олег Артемјев, руски тест-космонаут је после повратка са Међународне свемирске станице 2019. године рекао да међу његовим колегама нема ниједног који је овај посао изабрао због новца. Ако погледамо цифре, у то је лако поверовати: плата руског космонаута креће се од 129 до 166 хиљада рубаља (тренутно од 1.600 до 2.000 долара). Притом астронаути NASA у просеку добијају од 8.000 до 9.000 долара, док су плате у Европској свемирској агенцији од 7.000 до 8.000 долара.
Али како космонаут може да прима само 2.000 долара? То заиста није могуће. Постоји важна нијанса: плата космонаута у Русији се не формира као код западних астронаута. Највећи део чине додаци, практично за све редом.
На пример, руским космонаутима је намењен додатак за појединачни лет у свемир (од 55% до 120% плате). Такође има значај да ли се ради о првом лету космонаута или он за собом већ има неколико летова. Ту су и додаци за године проведене у послу, за научни степен, прековремени рад, поседовање додатне специјалности, достигнућа, успехе итд. Ако приликом извршавања задатака космонаут постави светски рекорд у некој области, добија суму од 50 својих плата.
Олег Артемјев је такође говорио о томе да космонаути добијају 400 долара за дан проведен у свемиру (такође је истакао да је дневница америчких астронаута само 5 долара, док је њихова „земаљска“ плата виша).
То значи да за 4 месеца боравка (што се сматра кратким боравком) на Међународној свемирској станици космонаут добија само 48 хиљада долара дневнице. То се исплаћује за свакодневни, прописани, може се рећи рутински посао, предвиђен летачким задатком. Док се сваки посао мимо тога – као што је руковођење спајањем брода са станицом, укрцавање и искрцавање, излазак у отворени свемир – такође плаћа засебно.
Тако да за само једну експедицију руски члан посаде Међународне свемирске станице може да заради 9-10 милиона рубаља (преко 12о.000 долара). А по повратку на земљу очекује га надокнада предвиђена уговором.
Истина, аутомобили, станови или викендице више се не добијају за лет у свемир, као некада, у совјетско доба.