„Ми размишљамо на руском“: Русија очима српских ђака

Путовање је трајало осам дана, који су, како ђаци кажу, прошли као за час. 170 ученика из различитих градова Русије живело је у кампу на обали реке Десна. Сваки проведени дан је био пун дружења и стваралаштва. Српска деца не уче руски језик прву годину па су се зато и брзо уклопила у заједничке активности. Ту су били Дани позоришта, вокала, фолклора, плеса, дискотеке, дебате, спортска такмичења и, наравно, уживања у руској јесени, тако да деца буквално нису имала ни један слободан минут. И, како то често бива, таман су се сви спријатељили, дошло је време да се разиђу! Српским ученицима је предстојао пут у Брајнск и Москву. 

Милан Мирчић

Милан Мирчић, ученик 6. разреда ОШ „Момчило Живојиновић“: 

Јако сам одушевљен Русијом! Колико је то огромна и моћна држава и колико је значајна за историју целог света! Кад сам видео Црвени трг ноћу, остао сам без речи, све је светлело и прелепо изгледало! Ја учим руски другу годину и снашао сам се са Русима, није ми било тешко. Сјајно су нас примили, гостопримство им је на високом нивоу. Имао сам неку визију о Русији пре одласка, али реалност је била још лепша него што сам очекивао! И сам руски народ је много бољи него што сам замишљао! Сада имам нове пријатеље тамо и хоћу да посетим Русију опет. Осам дана није довољно! А руске девојке су стварно много лепе!

Милица Блажић

Гимназијалке Дуња Петровић и Милица Блажић су очаране руском кухињом, а то значи да ће израсти у добре домаћице у најбољим руско-српским традицијама гостопримства: 

Пробали смо руске колаче и руску храну, веома су укусни! Планирамо то сада да спремамо и код куће. Са руским пријатељима смо остали у контакту преко друштвених мрежа и морамо да набавимо руске рецепте, али и да наставимо учење руског језика, јер је он лепши од свих других језика. И већ нам недостаје наше друштво из кампа...

Катарина Токић, ученица 8. разреда је у Москви провела неколико сати које ће дуго памтити. Јер не указује јој се тако лако прилика да прослави рођендан на Црвеном тргу! Она је наравно пожелела да се врати поново у Русију, да посети Бољшој театар и Кремљ и да се једноставно прошета главним градом Русије: 

Ми још увек не можемо да схватимо да смо били у Русији! Кад било коме причамо, они не могу да верују како је нама било лепо, а и ми још увек као да сањамо! Знала сам да је Москва лепа, али нисам могла да замислим колико! А најјачи утисак за мене је био кад смо отишли на Црвени трг. Славила сам тамо рођендан и сви су ми честитали! Руси су много љубазнији од Срба, хоће да помогну. Баш су много добри људи!

Камен жеља у кампу Десњанка

Милица Вучетић, ученица осмог разреда, након овог путовања мисли да је сасвим вероватно да се једном пресели у Русију: 

Руска Федерација је оставила велики утисак на мене зато што су људи веома другачији. У сваком моменту кад нам је било тешко у било ком смислу, они су нам помагали. И људи које први пут у животу видимо, а и људи које смо познавали излазили су нам у сусрет. Имам пријатеље у Русији, неке сам упознала у кампу, неке ван кампа и сваки дан се чујем са неким од њих. Кад смо дошли на Црвени трг, имала сам непроцењив осећај да сам доживела успех и то остаје у сећању током целог живота. Одушевљена сам! Једва чекам следеће путовање, јер волим руску културу. Неке људе мами савршенство Запада, а ја сада знам да је на Истоку много боље!

Ружица Шундерић, такође ученица 8. разреда прича да је много читала о Русима и руској култури, али земља и људи су је заиста очарали: 

Одавно сам маштала да одем у Русију и да видим Храм Василија Блаженог. То је за мене било нешто најлепше! И споља и изнутра је упечатљиво! Одавно знам да су Русија и Србија пријатељске државе, а сада видим и да су наши народи братски. Руси су много фини: један човек у Брјанску нам је, сазнавши да смо Срби, купио колаче!

Наташа Јефтић

Школа „Момчило Живојиновић“ је била гост у Брјанску захваљујући Драгани Трифковић, директорки Центра за геостратешке студије. Поред директорке школе у Младеновцу Весне Влајић Благојевић на пут је кренула и наставница руског језика Наташа Јефтић, која је успела да пренесе на децу сву своју љубав према руској култури: 

Имали смо однос љубави од самог старта. И деца су имала могућност да се и сама увере да им ми не причамо бајке о великој Русији, већ да наша прича пије воду! Да је то заиста земља у којој ти осећаш љубав на сваком кораку и од сваког човека и где се као сасвим обичан Србин осећаш веома важно, јер те они на тај начин доживљавају, поштују и пружају ти гостопримство као најдражем госту. Драго ми је што сада још десеторо људи дели ово мишљење. Деца су се вратила потпуно очарана! То је неописиво! 

Сви ови ђаци у школи уче још и енглески, као први страни језик, а неки од њих иду и на додатне часове немачког, као и на приватну наставу из енглеског језика. Руски је негде по страни, јер је он први изборни предмет. Дакле, није толико важан за њих. И сада одједном они одлазе у Русију и почињу да говоре руски, који уче од петог разреда. Покушавају, труде се, хоће, желе, отимају се да говоре на руском и на крају кажу: „Наставнице, почели смо да размишљамо на руском! Ето колико нам је значило то што смо отишли!” Каже ми једна родитељка: „Мислим да је пут у Русију деци олакшао да схвате да живот постоји и на Истоку, не само на Западу!“ Значи да се једноставно мења слика и уврежено мишљење о томе да Запад има све најбоље, а да је Исток „аут“, тј. нешто безвезе. И таква слика код омладине треба да се мења, како би деца на прави начин приступала учењу руског језика у школама, које код нас, нажалост, носи етикету нечег што није у моди.

Током боравка групе ђака из ОШ „Момчило Живојиновић“ постигнут је договор са Дворцeм стваралаштва Брјанска да ће догодине српска деца поново доћи у Русију, боравити у истом кампу „Десњанка“ и видети се са новим-старим пријатељима. А они који воле Русију знају врло добро да путовање на Исток значи бескрајна открића, велика и срдачна, као и сама Русија. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!