Милицa Јоцић, ученицa којом се поносе Србија, Зрењанин и њена професорка руског

У финалу 15. Међународне олимпијаде из руског језика је учествовало сто ученика из Сједињених Држава, Аустрије, Вијетнама, Израела, Шпаније, Италије, балтичких земаља, са Балкана. Мало је рећи да је конкуренција била заиста велика.  

Финалну фазу такмичења чине два усмена задатка и писање есеја. На првом усменом тесту проверава се знање учесника из области географије, историје, културе, уметности, науке, традиције и обичаја Русије. Други задатак чине тест и дијалог на задату тему са члановима жирија. Управо у овом, најзахтевнијем делу такмичења Милица је бриљирала и одушевила све, чак и строге професоре, показавши изузетно познавање језика. Милица Јоцић заслужено је освојила пехар апсолутне победнице и стипендију за школовање у Русији.

Милица Јоцић и Ирина Убовић

Зрењанинска гимназија

Милица Јоцић: Тема есеја је била „Шта је право пријатељство“. Мини-пројекат сам правила на тему „Руске планине“, а упознавање руске културе сам пропратила стиховима свог омиљеног руског песеника Пушкина. Имала сам прилику да се упознам са својим вршњацима из целог света, и та су познанства можда и већа награда од првог места, које сам освојила. 

Главна награда овог такмичења је стипендија за школовање на Институту руског језика „Александар Пушкин“. Како Милица каже, руски језик је за њу цео свет, а могућност да студира у Русији је прави улазак у живот на велика врата.  

Милица Јоцић и Ирина Убовић

Зрењанинска гимназија

Милица Јоцић: Награда је за мене била огромно изненађење. Била сам задовољна тим како сам одрадила све задатке, али прву награду нисам очекивала! Још увек не знам како ћу искористити ту прилику, јер моја је жеља и машта да завршим медицински факултет, смер неурохирургија и да одем у Русију на специјализацију. Волим и језик, желим да наставим да га усавршавам. Руски сам заволела још одмалена. Слушала сам руске песме, гледала сам руске серије, дечије емисије као што је „Јералаш“. Руски језик за мене је цео свет, јер не учим само језик, него упознајем руску културу,  руски живот! Сада сам у дилеми. Али свакако видим себе у једном тренутку у Русији! У Москву сам се заљубила на први поглед. Она је права ризница света, предивна, прелепа! Нисам се уопште осетила у Русији као странац. Можда због тога што ми са Русима имамо исту словенску душу. Потпуно сам се осетила као у својој домовини. 

Милица Јоцић

То је сигурно заслуга професорке зрењаниске гимназије Ирине Убовић која је успела да пренесе ученицима не само одлично знање руског језика, већ и љубав према Русији.

Милица Јоцић: Драго ми је да је моја професорка Рускиња, Московљанка, јер када чујем изворни руски језик, доживљавам га као музику. Ми, њени ученици, много научимо од ње, и она је најзаслужнија за овај мој успех! 

Боравак зрењанинских гимназијалаца у Москви

Зрењанинска гимназија

Московаљанка Ирина Убовић живи у Србији већ 24 године и све то време ради у зрењанинској гимназији као професор руског језика. Она је била више него сигурна да ће Милицу достојно оценити у Москви. 

Ирина Убовић: Никада не можете бити сигурни у победу, али ја сам се надала и рачунала  да ће Милица остварити добар успех, јер она је стварно девојка која вреди. Има јако велику љубав према руском језику, јако пуно ради и додатно. Али није она моја јединствена најбоља ученица. Док смо били у Москви мој други ђак, који жели да студира на институту „Пушкин“ и труди се да добије стипендију, преузео је све моје часове са млађим ђацима у гимназији, држао их уместо мене. 

Боравак зрењанинских гимназијалаца у Москви

Зрењанинска гимназија

Ирина Убовић каже да су успеси њених ученика очекивани резултати дугогодишње борбе за то да што више српских ђака што боље упозна Русију и заволи је. Циљ тог мукотрпног рада није само научити децу да говоре руски, већ и да осећају Русију. Професорка Убовић их не учи само да читају и пишу, већ анализира са њима руску историју, држи им часове географије, држи им предавања из руске књижевности и историје руске уметности. 

Боравак зрењанинских гимназијалаца у Москви

Зрењанинска гимназија

Ирина Убовић: Боримо се за опстанак руског језика и успевамо у томе захваљујући нашем директору. Ни у једној основној школи у граду ми немамо руски језик. Немачки нас гуши, али ми на сваки начин приближавамо Русију нашој деци! И деца имају изузетно позитиван став према Русији, душом су окренута према Русији! Ми смо били у Москви у октобру. Ја знам и волим Москву. Имали смо разноврстан програм: били смо на хокејашкој утакмици, у циркусу, у музејима космонаутике и Великог Отаџбинског рата, на концерту ансамбла Мојисејева. Видели смо наравно знаменитости као што су Кремљ, Оружејна палата, Храм Христа Спаситеља, Третјаковска галерија. Водила сам најбољу децу. Они су сви најбољи ђаци. Сваку годину неко од мојих ученика добија стипендију. Има њих десетак који ће студирати у Москви и Санкт Петербургу. Ми правимо дане руске поезије у музеју или позоришту, за ширу јавност, да може било ко да дође. Прошле године, када смо правили приредбу посвећену Пушкину, два пута смо имали пуну салу у позоришту! И то сматрам својим задатком: да ширим руску културу како могу, да људи који нису имали додир са руском културом дођу и упознају Русију. То је мој мали допринос. 

Професорка додаје да Амбасада Русије у Србији увек подржава њихове иницијативе и да посла има напретек: Ирина планира на пролеће велики празник руске културе у Зрењанину, а њена ученица Милица Јоцић већ машта о Олимпијади из руског језика у Санкт Петербургу. Такви племенити циљеви у Новој 2018. години једноставно морају да се остваре!

Боравак зрењанинских гимназијалаца у Москви

Зрењанинска гимназија

Успут, да ли сте се некад питали који је језик ближи српском: руски или украјински? Одговор лежи у нашем чланку.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!