Ако у Гуглу почнете да уносите фразу „Да ли је тешко научити...“ наставак „руски“ ће бити један од најпопуларнијих. Ево шта пита студенткиња из Србије на једном популарном форуму: „ljudi, moze li me neko posavetovati, da li je tezak ruski jezik? hocu da se prebacim sa engleskog na ruski na fakultetu, medjutim nikada nisam ucila taj jezik do sada, a na faksu nema pocetnog kursa, mada je profa laganica i lako se polaze, samo ne znam koliko je tezak i da li moze brzo da se savlada, za pocetak bez gramatike posto sam cula da je ona jako teska... i koliko je otprilike slican nasem jeziku?“ Српска редакција портала Russia Beyond покушава да одговори на сва питања која занимају ову девојку, као и многе друге заинтересоване Србе.
Getty Images
Прави и лажни преводиочеви пријатељи
Српски и руски су језици исте, словенске групе језика, али припадају различитим подгрупама (руски је источнословенски, а српски јужнословенски). Сви словенски језици су веома сродни. Још у старословенском периоду у доба свете браће Ћирила и Методија сви Словени су генерално разумели све словенске дијалекте без преводиоца. Од тада је прошло хиљаду година и у различитим словенским језицима је дошло до многих промена и иновација које су на природан начин удаљиле један језик од другог и отежале међусобно разумевање, како у усменом тако и у писаном виду. Па ипак, у руском и српском се, захваљујући заједничким коренима, сусреће мноштво истих речи или бар корена речи. Поред тога, као што смо већ писали, руски језик је током своје историје попримио велики број црквенословенских (тј. јужнословенских) елемената. Сваки Србин ће лако разумети речи као што су: нога, рука, лицо, кровь, отец, кость, место, село, море, церковь, праздник, играть, давать, веселый, разный и многе друге. Према томе, Срби наравно имају одређене предности у поређењу са странцима који не говоре ниједан словенски језик.
Са друге стране, та предност носи у себи и један недостатак. Наиме, сличност лексике може да обмане човека и да му учини медвеђу услугу. Многе руске речи које личе на српски уопште немају оно значење које очекујете (управо су то они фамозни „лажни преводиочеви пријатељи“): понос, позорище, пролив и друге. Према томе, будите опрезни! У противном, можете доћи у непријатну ситуацију.
Учење свакако олакшава велики број инернационализама који потичу из латинског, старогрчког, француског, немачког и, наравно, савременог енглеског језика. Од тих међународних израза многи постоје и у српском: университет, факультет, психология, фабрика, анализ, экран, компьютер, бар, сайт, и др. Али и ту треба бити опрезан јер Руси не говоре „детерџент“ него само „порошок“, не кажу „промовисати“ него „продвигать“, не говоре „райсфершлус“ него само „молния“ итд. Дешава се да Срби из неког разлога мисле да у руском језику има више позајмљеница него у српском, али има много примера који могу послужити као доказ да је управо супротно, тако да у том смислу не постоји нека уочљива законитост.
Треба још рећи да се у савременом руском језику као и у многим другим језицима користи велики број фразеологизама, цитата и алузија, тј. свега онога што је део општег културног кода говорника руског језика. Међутим, са таквим потешкоћама се људи који уче руски сусрећу нешто касније.
Псовке и руски „мат“
Непристојни изрази су важан део свакодневне лексике коју и Срби и Руси често науче пре свих осталих речи. У том смислу је Србима лакше него многим другим странцима јер су скоро све то речи истог корена, тако да се псовка лако може препознати. Проблем је што на ту тему постоји безброј варијација. Нажалост, по закону Руске Федерације ми не можемо навести примере и зато нам верујте на реч. Узгред, псовке се у руској културној средини далеко строже осуђују него у Србији, и зато будите пажљиви у разговору, јер вас неко може погрешно схватити и увредити се, а поједине личности могу реаговати чак и агресивније.
Падежи и глаголски облици: пријатељи или непријатељи?
Добра вест за Србе који уче руски је, са једне стране, то што руски језик такође има падеже, те се Срби на то не морају навикавати – за разлику од Италијана, Шпанаца, Енглеза, па чак и Бугара и Македонаца. Са друге стране, незгода је у томе што се наставци у српским и руским падежима само делимично подударају. Ево, уверите се и сами – погледајте деклинацију двеју једноставних руских именица у једнини:
Или, рецимо, ево како се мења руски глагол „читать“: я читаю, ты читаешь, он/она читает, мы читаем, вы читаете, они читают.
Јесте слично, али није исто...
Све то може да дезоријентише Србе који уче руски. Зато у говору долази до мешања матерњег и страног језика, што је типична ситуација за људе који уче сродан језик. Срби веома често бркају наставке, или уместо руских додају српске наставке. На пример, на руском кажу „с красивом девушком“ уместо „с красивой девушкой“, што је Русима смешно, будући да наставак -ом могу имати само именице мушког и средњег рода, а никако женског.
Поред тога, у руском постоји више варијација наставака у падежима. На пример, руси кажу „в лесу“ („у шуми“), али „на столе“ („на столу“). У тим речима мушког рода свуда се додају различити наставци или се основа трансформише на различите начине: нет городов, нет друзей, нет славян, нет партизан… Руси могу да користе различите наставке у генитиву једнине: „нет коньяка“, али „выпить коньяку“.
Уз све то, у руском језику постоји огроман број речи које имају само један облик за све падеже. Посебно се може издвојити велика група француских позајмљеница: метро, бюро, такси, кино, бри, меню, рагу, итд, као и многе друге речи страног порекла које се завршавају на самогласник, на пример: оригами, регби, конфетти итд. Обратите пажњу да су у руском језику све то најчешће именице средњег рода.
Србима неће бити неуобичајено што многа граматичка правила имају изузетке (ни српски падежи нису „много слатки“ странцима) и то је свакако предност. Али је ствар у томе што се у руском ти изузеци срећу на сваком кораку и све их треба запамтити.
Пиши ћирилицом, али не као што говориш!
Свакако је олакшавајућа околност и чињеница да се у руском такође користи ћирилица, тако да Срби не морају учити цело писмо него само неколико „несрпских“ ћириличних слова, на пример Э, Я, Ю и злосрећно Ё, које и сами Руси често игноришу и тако стварају странцима проблеме. Али немојте се прерано радовати: проблем је у томе што у руском не постоји правило „пиши као што говориш, читај као што је написано“. Оно што Руси пишу знатно се разликује од онога што изговарају. Поред тога, руска фонетика је веома сложена. Руси стално „гутају“ и мењају (редукују) гласове. Зато треба добро научити правилан изговор. На пример, ако реч „молоко“ будете изговарали као што је написано, сви ће помислити да сте дошли из неке забити или сте чудак који се из неког разлога тако блесави...
Тежак као црна земља
Руски изговор је и иначе прилично тежак за многе странце па и за Србе, нажалост. Интерференција (аутоматска примена матерње интонације и нагласка у страном језику, мешање двају система) и овде доста збуњује браћу Словене. Србима посебно тешко падају меки сугласници „сь“, „ть“, „дь“, „бь“, „вь“, итд, којима обилује руски језик. И наравно, тешко је савладати акценат. Он може падати на било који слог, па чак и на последњи у вишесложним речима (што у књижевном српском језику није случај). Поред тога, он често мења место у зависности од морфолошког облика речи у чему се понекад не сагледава логика, тако да такве случајеве једноставно морате запамтити: водА (ном.) – вОду (ак.), крУжево (ном. јед.) – кружевА (ном. мн.), торт – тОрты (ном. мн.), звук – звУки (ном. мн.), но слон – слонЫ (ном. мн.), жук – жукИ (ном. мн.), итд. Све у свему, заиста је тешко говорити руски без страног нагласка, али ево пример глумца Милоша Биковића сведочи да ништа није немогуће, а благи српски нагласак у руском језику звучи врло привлачно.
Руси дефакто имају један дијалекат
За разлику од Европе, где скоро сваки језик има своје дијалекте са старим традицијама, а говорници често воле и цене свој сопствени дијалекат, на читавој територији огромне Русије сматра се да је престижно говорити само стандардним књижевним језиком. Човек који говори на свом дијалекту обично се доживљава као неписмени „сељак“. Зато је уобичајени говор житеља Калињинграда, Москве, Новосибирска или Петропавловска Камчатског практично идентичан. У појединим регионима у малим градовима и селима могу постојати извесне особености у усменом говору, као и популарни локализми и неке фонетске варијације. Једна од њих је познато фрикативно „г“ као у украјинском и белоруском језику. Оно је присутно код људи који говоре руски у Украјини, Белорусији и појединим регионима централне Русије.
Лако или тешко?
Све у свему, тешко је одговорити на питање да ли је тешко научити руски. И јесте и није. Све зависи шта је вама тешко. На пример, ако се пореди са учењем кинеског или мађарског, руски је свакако лакше научити. И шта за вас значи реч „научити“? Да ли то значи познавати неколико фраза, моћи како-тако објаснити нешто на улици, водити пословне разговоре или преписку на руском језику, или читати Достојевског у оригиналу? Није исто читати на руском, слушати и разумети руски говор, и говорити или писати руски – све су то различити нивои знања који се не могу мерити истим аршином.
Једно је сигурно: ако Србин има довољно јаку жељу, ако се постара и практикује комуникацију на руском (укључујући и виртуелну) онда њему неће бити тешко да добро научи руски. И сродност језика заиста помаже да се брже научи разумевање руског језика, поготову када је реч о читању. Наравно, има и оних који сматрају да је руски нека врста српског језика и да је довољно само променити место нагласка и научити неколико израза. Такав став представља непремостиву препреку у учењу руског језика и то на самом почетку.