Американац прича зашто је учење руског језика и ћирилице за Западњаке дуготрајни шок

Американац који већ три године живи у Русији још увек из петних жила покушава да научи руски језик. Он се код појединих Руса распитивао зашто је то толико тешко!

Када покушавам да говорим руски имам осећај као да нешто тражим у просторији пуној људи које сам раније сретао, али чијих имена се не сећам. Ја живим у сталном страху да ће ми неко дати руски времеплов којим се управља помоћу гласовних команди и којим треба да стигнем у 1953. годину како бих спасао свет. Али са мојим руским изговором убеђен сам да ћу уместо у прошлост погрешно отићи у будућност, 21 годину касније, или 223 године, или 347 година касније. А можда ћу отићи и у прошлост, али сам сигуран да ћу се по изласку из времеплова бити именица (или, још горе, придев). Надам се да ћу тамо бити само један ја, мада нисам сигуран да нећу јести свој сопствени нос кад се вратим.

Окрени-обрни, цео свет ће свакако изгорети и биће велика жишка!

Ништа ми се немојте чудити. Замислите како је тек Русима тешко. Заиста, многи сматрају да је руски један од најтежих језика на свету.

Наћи мотивацију

Питао сам Александра, лингвисту из Санкт Петербурга, зашто он сматра да је руски језик толико тежак. Његов први одговор је био овај:

„Прва потешкоћа је у томе што је тешко Западњацима наћи мотивацију за учење руског. Зашто је то тако? Достојевски, Толстој и други наши писци имају много превода тако да свако може пронаћи одговарајући квалитет [ниво који њему одговара]. А ТВ серије? (гласно се смеје, од срца). Поезија? Добро, то јесте увек разлог, али нешто ми говори да руска поезија није више толико занимљива странцима. Образовање? Тешко да оно може бити разлог. Можемо тако наставити унедоглед, али је суштина јасна: руски је Западњацима тежак пре свега зато што вероватно немају јасног разлога због чега треба учити тај језик“.

То има неког смисла. Ја сам, међутим, открио да је Русија култура са невероватном имагинацијом и дубином душе. Она је уједно и светска сила која врло активно учествује у светској политици.

„Али добро, можда желиш да се боље споразумеш са Рускињама“, рече ми Александар. „Онда ћеш прво имати посла са ћирилицом“.

Ћирилица

Ћирилица фрустрира Американца пре свега зато што су му многа њена слова позната: „М“ је „М“, „А“ је „А“, „Т“ је „Т“, и тако даље. То је баш добро све док не дођете до „Р“ које је у ствари „R“ и „В“ које је у ствари „V“. Човеку дође да баци уџбеник кроз прозор.

Учење ћирилице ствара осећај као да сте у паралелној стварности где су неки ваши пријатељи и чланови породице сада ваши непријатељи и ви очајнички покушавате да останете у животу, никада не знајући коме можете веровати. Али, рецимо да сте све то превазишли и да сте све чворове успели да одмрсите. Схватили сте на крају шта су то меки и тврди знак („Ь“ и „Ъ“) и чак сте научили да изговорите „јери“ („Ы“) без снебивања.

Али шта ћете са категоријом рода?

Категорија рода

Поразговарао сам са Рускињом, наставницом руског језика која држи наставу Русима. Била је љубазна да пита у свом разреду шта је странцима најтеже. Најтежа им је категорија рода. Ево шта ми је она рекла:

„У руском језику постоје три рода. Прва два нису толико тешки кад је реч о именицама, јер постоје и у многим романским језицима. Али је зато трећи, средњи род, камен спотицања. Многи моји ученици питају зашто морамо да имамо трећи род. У чему је његов смисао? И зашто га немају само именице него морају да га имају и придеви и глаголи? То значи да морате пазити да ли говорите као мушкарац или као жена, да ли говорите мушкарцу или жени, и да ли говорите о предмету који припада мушкарцу или жени... Наставак се мења у зависности од тих ситуација. Све се додатно компликује категоријом падежа“.

Категорија падежа

У руском језику постоји седам падежа. Сваки од њих зависи од примене речи у реченици. Ти падежи су означени наставцима који су уједно и наставци за род, а од наставка именице зависи и наставак придева, који је, опет, сасвим другачији. То значи да у сваком тренутку морате жонглирати наставком именице у зависности од рода и падежа, а затим и наставком придева у зависности од наставка именице. Ако вас ово збуњује значи да вам треба честитати јер сте направили први корак у учењу руског језика. Моја учитељица руског језика Татјана испољава подвижничко смирење када трпи и исправља све моје небулозе. Она много времена посвећује управо тим наставцима. Ево шта ми она каже:

„Странци већином не употребљавају те наставке правилно. Руси углавном разумеју шта ови кажу, али странци звуче као идиоти. Ти немој звучати као идиот него учи!“

Ако можете да савладате тих првих неколико препрека, на путу сте да научите руски. Када дубље зађете у тај лавиринт открићете да вам оно што вас је раније фрустрирало сада изгледа смешно. А када сазнате да ред речи у руском језику нема никаквог значаја немојте проклињати небеса него се поиграјте са распоредом речи. Када сазнате да постоји свршени и несвршени вид немојте у томе сагледати сву дубину свога незнања, а ако сте је ипак сагледали онда немојте гледати у њу.

Руски језик је изузетно тежак и истовремено изузетно користан. Он вам омогућава да говорите о појавама на начин који је за вас нов. Чак и ако волите да опсујете, заволећете руски језик. Почнимо, дакле, од речи „здраво“, на руском „здравствуй“.

Ако хоћете да је изговорите онда морате најпре изговорити „З“, а затим брзо прећи на „Д“ и опет брзо на „Р“. У почетку имате осећај као да приносите жртву ђаволу и надате се да је душа бар мало вреднија.

***

Остали одговори:

Уља, о одговорима својих ученика:

„У руском језику не постоји правило које нема изузетак. Када предајем својим ученицима ново правило они увек питају: ‘А шта значи оно ‘али‘ на крају?‘“

Александар о псовању:

Е да, умало да заборавим! Руси имају невероватне псовке. Можете прочитати много о томе, надам се. Ове руске речи имају мноштво различитих значења. То је могуће само у руском и у другим словенским језицима. Те речи су апсолутно универзалне. Оне могу да значе и нешто лоше, и нешто добро, и нешто необично, и радњу и квалитет, стање материје и стање ума, генерисање појава (у руском језику се може рећи „написао сам чланак“ користећи само синониме-псовке!).

Ту се увек може додавати још тога. Постоји лингвистички феномен „троспратно псовање“ где се једна на другу надовезују речи различитих врста – придеви, именице и глаголи чије је значење везано за интимне односе. На тај начин се објашњава нешто што се другачије не може објаснити (бар у ситуацији у којој се такве речи обично користе).

Енглески има своју реч „f*ck“ која се користи свуда и у многим различитим значењима, а Французи имају своје вечито „putaine“, док Руси имају све то и још гомилу тога одозго. Мислим да би многи руски лингвисти могли написати дисертацију истражујући самостално овај велики слој руске непристојне лексике.

Поједине Русе је тешко разумети када говоре, вероватно не само због комплексног система псовки него и зато што поједини људи често користе непристојне речи у свом говору, чак и тамо где нема потребе за тим. То могу бити именице, заменице, глаголи и придеви, али те исте речи могу служити и као узвици уместо „Ах“, „Аух“, „Ох“, итд, што се потпуно уклапа у експресивност ових израза (у руском језику именица која означава мушки полни орган у говору најчешће нема то значење него може значити „човек“, „ништа/нула“, „фантастично“, „неко зна оно што ја не знам“.

Нађа:

Ви треба да изађете на крај са многим потешкоћама: ћирилично писмо, категорија рода (она је уобичајена у немачком, француском, шпанском и италијанском), категорија рода код придева и глагола (у прошлом времену), седам падежа, мноштво префикса, суфикса и наставака којима се изражавају нијансе значења, па и оно што многи природни говорници руског језика још увек нису савладали, тј. пунктуација. Морате да користите много запета, и то по стриктним правилима. Понекад запета може да промени смисао реченице (погледајте: „Казнить нельзя помиловать“, „Погубити не помиловати“ – у зависности од тога где ставите запету може значити „Погубити, а не помиловати“, или „Помиловати, а не погубити“, што је дијаметрално супротно.

Има много шуштавих сугласника који одговарају ћириличној азбуци (ако вас интересује супротна ситуација, погледајте какав је пољски језик). Природни говорник енглеског језика то тешко може изговорити. Али мислим да је са изговором тако у сваком језику – у почетку он није баш савршен, према томе, не брините! На пример речи „девочка“ и „девушка“ могу по артикулацији да буду веома сличне, али прва реч значи „девојчица“, а друга „млада жена“.

Бенџамин Дејвис је амерички писац који живи у Русији и истражује различите теме, од доста површних до веома дубоких, и то кроз разговоре са Русима. Прошли пут је он истраживао постоји ли у Русији политичка коректност. Ако желите нешто да додате или да предложите Бенџамину неку тему, напишите у коментарима испод текста или нам пишите на Фејсбук!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“