Које руске речи „излуђују” странце?

У руском језику постоји 33 слова и још више гласова, а не важи правило „пиши као што говориш”. Које речи представљају проблем чак и онима који добро говоре руски? Пробајте и ви да их изговорите!

Лингвистички „кошмари”

Странцима је веома тешко да изговоре глас „Ы”. То је заправо дифтонг, односно двоглас. Изговор почињете од гласа „У” (али без истурања усана). У речима са словом „Ы” странци често умекшавају претходни сугласник, па тако, на пример, уместо „мышь” кажу „мишь”. Овај глас се може описати и као звук који испустите кад вас неко удари у стомак.

„Најтеже су ми кратке речи са гласовима који не постоје у енглеском језику, на пример ’сыр’”, каже наш аутор Томас Ходсон из Британије.

Аутори протала Russia Beyond Пеги Лозе из Немачке и Лучија Белинело из Италије кажу да им је најтежа реч „пыль” („прашина”). Аутору из Британије Нику Холдсворту најтежа реч је „бык” и увек је нехотице изговори као „бик”.

Тешко је изговорити и гласове Щ и Ч. Занимљиво је што се они често налазе један до другог. Руско Ч је нешто између српског Ч и Ћ, с тим што је мало ближе овом другом. Изговара се отприлике као хрватско Ć. Глас Щ постоји у неким дијалектима српског језика (у српској књижевности се преноси словима „сј”: „Само сјутра, Јаблане”). Сличан је, на пример, гласу SH у енглеској речи „shine”, па би се рекло да га лако могу изговорити они којима је енглески матерњи језик. Али није увек тако.

Ево примера: „соответствующие” (одговарајући) и „защищать” (штитити). „Тешко нам је да изговоримо и једно слово ’Щ’, а овде се два налазе један поред другог!”, каже наш аутор, новинар из Америке Џон Вароли.

„Доста муке ми је задала реч ’достопримечательности’ (знаменитости) јер је предугачка”, каже холандска новинарка Ева Хофман.

Реч „мужчина” (мушкарац) изговара се као „мущщина”. „Једном сам хтела да наручим свеже цеђени сок и није ми било лако, јер се то на руском каже ’свежевыжатый”, сећа се Лучија.

Наш новинар Тим Кирби навео је примере „штукатурка” (малтерисање), „Хрущёв” (Хрушчов, председник Совјетског Савеза) и „Шарикоподшипниковская улица”.

Називи руских улица заиста могу бити компликовани. „Студирао сам у Центру за међународно образовање у Москви који се налази у Улици Кржижановског. Није ми било лако да питам људе како дотле доћи”, каже Томас. Ова улица је добила име по Глебу Кржижановском, совјетском научнику пољског порекла.

Треба нам више сугласника!

„Страшно је кад у једној речи има пуно сугласника”, каже Лучија. Пример за то је станица московског метроа Краснопресненская, која је добила име по реци Пресњи.

У руском језику постоји много лингвистичких „кошмара”.

Legion Media

Тим је навео више оваквих примера. Било му је компликовано да изговори „Большой Спасоглинищевский переулок”. Ова уличица је добила назив по Храму Преображења на Глиништу – средњовековни назив овог места је настао од речи „глина”. Као пример навео је и „Улицу 1905 года”. Потребно је доста времена да се ово изговори – „Улица тысяча девятьсот пятого года”.

У тешке речи Тим је сврстао и „здравствуйте” (здраво), „спровоцировать” (испровоцирати), „квалификационный” (квалификациони) и „отрапортовал” (рапортирао).

Понекад је тешко разумети сврху меког знака „Ь” и тврдог знака „Ъ” – на пример у речима „вольноопределяющийся” (добровољни војник у царској Русији) и „используемые” (они који се користе). Џон каже да га збуњује меки знак и да га нервирају речи које почињу са два иста слова, на пример ’ввод’ (увођење).

„Ја сам Немица па су ми компликоване све речи са тврдим Л”, каже Пеги. „На пример ’лук’ и ’ложка’ (кашика). Дуго сам вежбала изговор речи ’среднестатистический’ (просечан)”.

„А када причам, плашим се да ћу погрешно акцентовати речи у којима се једноставно не сме направити таква грешка”, додала је Пеги.

На пример „мукА” (брашно) и „мУка” (мука) или „писАть” (писати) и „пИсать” (вршити малу нужду).

„Код речи ’самостоятельно’ увек ми се заплете језик”, каже Ађај Камалакаран, аутор књиге „Путовање ка љубави и друге приче са острва Сахалин”.

„Јуче сам мењао флуоресцентна светла у кухињи и схватио да не могу да изговорим ту реч на руском – ’флуоресцентный’”, каже Томас.

Питали смо и српске сараднике издања Russia Beyond које руске речи њих излуђују, али они кажу да немају сличних проблема. То је и разумљиво, јер је руски језик ипак близак српском, а Србија има дугу традицију учења руског језика у школама и на универзитетима. Што се пак тиче Срба који тек почињу да уче руски, чињеница је да они такође имају доста проблема, и то најчешће сличних овима које смо навели.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!