Зашто Руси граде железничке пруге за децу? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Замислите да путујете возом којим управља 15-годишњак, карте прегледа 12-годишњи дечачић а сигнал за полазак даје 10-годишња девојчица. У Русији има 25 таквих возова и сви они су интегрисани у мрежу Руске железнице.

Овамо долазе деца од 5. до 11. разреда да науче железничарски посао. Комплетан курс траје пет година и потпуно је бесплатан. Теорија се учи од октобра до маја, а током летњих месеци су деца на пракси, и то је најзанимљивији део обуке.

Прве две године уче да раде посао кондуктера, дежурних отправника и скретничара. Од треће године почиње специјализација. Једни се опредељују за припремање линија, тј. за посао дежурног железничара на станици, други за управљање локомотивом, тј. за посао машиновође. Будући шефови смене имају сопствени кружок. За сваки посао се могу пријавити и дечаци и девојчице.

Током праксе смена почиње у 8:00 и траје до 16:00 или 17:00 часова, као код одраслих. Дан почиње јутарњим састанком где шефови смене објављују план рада. У смени може бити највише 70 малих радника. Замислите колико је тешко организовати сав тај посао! И све то деца раде сама.

После састанка треба припремити композицију, прегледати локомотиву и проверити службени вагон јер је безбедност ту најважнија. И кад је све готово, воз може да крене. Лети овамо долазе многе породице да се провозају заједно са младим железничарима. Узгред, после таквих екскурзија многа деца се заинтересују па се и сама пријаве на курс.

Систем дечијих железничких пруга смишљен је у Совјетском Савезу још током 1930-их. Званично се сматра да је прва таква пруга саграђена 1935. године у Тифлису (Грузија), али је у листу „Вечерняя Москва“ од 9. јануара 1933. године сачувана једна једина белешка о прузи у Парку „Горки“, у Москви.

Било како било, од тада се дечије пруге граде у целом Совјетском Савезу и земљама социјалистичког блока – Источној Немачкој, Чехословачкој, Мађарској, Бугарској, Кини и на Куби. Све су то пруге уског колосека код којих размак између шина најчешће износи 750 мм. Такав стандард за уски колосек је важио у СССР-у, што је значило да се могу користити постојеће композиције и локомотиве.

Зна се да је пре рата у земљи саграђено бар 20 таквих пруга, од Москве до руског Далеког истока. Један број је уништен, али је после 1945. године изградња настављена. Крајем 1980-их су у земљи постојале већ 52 дечије пруге.

После распада Совјетског Савеза многе дечије пруге су затворене и у СССР-у и у другим земљама Источног блока, између осталог и услед недовољне подршке државе. Остале су у Украјини, Белорусији, Мађарској, Немачкој и Словачкој, али су многе претворене у обичну забавну атракцију. Од најстаријих пруга сачуване су само Краснојарска у Сибиру, Кратово у Московској области и Дњепропетровска у Украјини. Русија је једина земља која још увек гради нове дечије пруге.

Данас Русија има преко 100 километара дечијих железничких пруга. Неке су саграђене у 21. веку. Нове пруге су се појавиле у Казању, Кемерову, Новосибирску и Санкт Петербургу. Сматра се да је најдужа дечија пруга Свободњенска у Приморју (11,6 км), а најкраћа је Курганска (1,065 км).

Сваке године се на дечијим пругама обучава око 15.000 деце. Више од половине затим уписује факултет који је везан за железницу.