Мит о „царевом прсту“ на прузи Москва – Петербург

Public domain
Ко је крив за чудну „вијугу“ на прузи између Москве и Санкт Петербурга?

Легенда гласи да је руски император Николај Први био толико окрутан и ћудљив као владар, да је контролисао чак и изградњу пруге. Приликом планирања прве веће руске пруге од Санкт Петербурга до Москве наводно је император лично помоћу лењира повукао праву линију на карти. Али није приметио да је истурио прст којим је држао лењир, па је оловка прешла преко царевог прста уместо дуж лењира. Тако се на карти појавило „закривљење“ на правој линији, а чиновници су у страху од царевог гнева оставили тај завој и изградили пругу баш тако како је нацртао император Николај.

Николај I

Исто ово се понекад прича за Стаљина и Транссибирску железницу, па чак и за Петра Великог и пут из Москве у Петербург! У сваком случају, време је да се тај мит раскринка.

Рецепт за катастрофу

Стари мост преко реке Веребје.

Чувени „прст“ се налазио близу села Веребје у Новгородској области. У почетку је пруга на овом месту била потпуно права, али управо у томе је и био велики проблем.

Тешко је направити железничку пругу без „кривудања“ тамо где рељеф није раван. На поменутом месту је висинска разлика била заиста велика. Надморска висина станице „Мстински мост“ је износила 79 метара, а на следећој станици „Торбино“ већ 192 метра, тако да је пруга имала веома стрм успон дугачак 21 километар, уз који се воз тешко пењао. Тешко се и спуштао, јер се кочнице запале од трења. Возови су се тешко заустављали у правцу Санкт Петербурга док су се спуштали према станици „Мстински мост“.

Мстински мост.

У супротном смеру, из Петербурга у Москву, нису имали довољно снаге да се попну на брдо. Решење је било да се вагони откаче у подножју, па да локомотива извлачи по неколико вагона на врх брда.

У фебруару 1852, три месеца након пуштања пруге у рад, дошло је до несреће. Нагиб на станици је био толико велики да су вагони могли сами кренути низбрдо. У једном возу је било много вагона па су у подножју подељени на две групе и локомотива је вукла на брдо једну по једну. И док је вукла другу „туру“, вагони из прве групе су кренули низбрдо са станице и ударили у локомотиву и остале вагоне.

Веребјинска обилазница. Николајевска пруга.

И поред свега, до 1869. године ништа није учињено да се реши проблем успона, а онда је изгорео мост на реци Мсти. После тога је инспекција установила да је пруга на том месту превише опасна и да се тај проблем мора решити.

Како се појавио „царев прст“ и како је нестао?

Нови Веребјински мост.

Решено је да се направи обилазница и да пруга самим тим буде 5 километара дужа. Стари мост преко реке Веребје је срушен а уместо њега је направљен железнички насип у коме је остављена цев за проток воде. Додате су и две станице. Изградња је завршена 1881. године. Тако се појавио завој који је на карти подсећао на „царев прст“. Император Николај Први, коме се тај „прст“ приписује, умро је 26 година раније.

Сада на карти више не можете наћи тај „царев прст“ на прузи Москва – Санкт Петербург јер је Министарство саобраћаја 2000. године донело одлуку да из безбедносних разлога исправи и поравна пругу на том месту будући да је новим брзим возовима потребан правац на коме не морају успоравати.

Николај Први покрај Веребјинског моста. Барељеф.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“