Мит о „царевом прсту“ на прузи Москва – Петербург

Легенда гласи да је руски император Николај Први био толико окрутан и ћудљив као владар, да је контролисао чак и изградњу пруге. Приликом планирања прве веће руске пруге од Санкт Петербурга до Москве наводно је император лично помоћу лењира повукао праву линију на карти. Али није приметио да је истурио прст којим је држао лењир, па је оловка прешла преко царевог прста уместо дуж лењира. Тако се на карти појавило „закривљење“ на правој линији, а чиновници су у страху од царевог гнева оставили тај завој и изградили пругу баш тако како је нацртао император Николај.

Николај I

Franz Krüger/Ермитаж

Исто ово се понекад прича за Стаљина и Транссибирску железницу, па чак и за Петра Великог и пут из Москве у Петербург! У сваком случају, време је да се тај мит раскринка.

Рецепт за катастрофу

Стари мост преко реке Веребје.

Archive photo

Чувени „прст“ се налазио близу села Веребје у Новгородској области. У почетку је пруга на овом месту била потпуно права, али управо у томе је и био велики проблем.

Тешко је направити железничку пругу без „кривудања“ тамо где рељеф није раван. На поменутом месту је висинска разлика била заиста велика. Надморска висина станице „Мстински мост“ је износила 79 метара, а на следећој станици „Торбино“ већ 192 метра, тако да је пруга имала веома стрм успон дугачак 21 километар, уз који се воз тешко пењао. Тешко се и спуштао, јер се кочнице запале од трења. Возови су се тешко заустављали у правцу Санкт Петербурга док су се спуштали према станици „Мстински мост“.

Мстински мост.

Archive photo

У супротном смеру, из Петербурга у Москву, нису имали довољно снаге да се попну на брдо. Решење је било да се вагони откаче у подножју, па да локомотива извлачи по неколико вагона на врх брда.

У фебруару 1852, три месеца након пуштања пруге у рад, дошло је до несреће. Нагиб на станици је био толико велики да су вагони могли сами кренути низбрдо. У једном возу је било много вагона па су у подножју подељени на две групе и локомотива је вукла на брдо једну по једну. И док је вукла другу „туру“, вагони из прве групе су кренули низбрдо са станице и ударили у локомотиву и остале вагоне.

Веребјинска обилазница. Николајевска пруга.

Archive photo

И поред свега, до 1869. године ништа није учињено да се реши проблем успона, а онда је изгорео мост на реци Мсти. После тога је инспекција установила да је пруга на том месту превише опасна и да се тај проблем мора решити.

Како се појавио „царев прст“ и како је нестао?

Нови Веребјински мост.

Neu-Zwei (CC-BY-SA)

Решено је да се направи обилазница и да пруга самим тим буде 5 километара дужа. Стари мост преко реке Веребје је срушен а уместо њега је направљен железнички насип у коме је остављена цев за проток воде. Додате су и две станице. Изградња је завршена 1881. године. Тако се појавио завој који је на карти подсећао на „царев прст“. Император Николај Први, коме се тај „прст“ приписује, умро је 26 година раније.

Archive photo

Сада на карти више не можете наћи тај „царев прст“ на прузи Москва – Санкт Петербург јер је Министарство саобраћаја 2000. године донело одлуку да из безбедносних разлога исправи и поравна пругу на том месту будући да је новим брзим возовима потребан правац на коме не морају успоравати.

Николај Први покрај Веребјинског моста. Барељеф.

Витољд Муратов/(CC BY-SA 3.0)

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!