Руско писмо је специфично по томе што има два слова која се не изговарају, него врше искључиво „техничку“ функцију. Једно од та два слова је „меки знак“. Он се не може изговорити (исто као и његов „рођени брат“ тврди знак), али зато има неколико важних функција (не само фонетских, него и граматичких), што ствара додатну главобољу онима који уче руски језик.
1. Означава мекоћу претходног сугласника
Сергеј Суботин / Sputnik
Једна од главних функција меког знака је умекшавање претходног сугласника. Различито се изговарају руске речи „кон“ и „конь“, „жар“ и „жарь“, „мол“ и „моль“. Поред тога, меки знак указује и на врсту речи, тј. да ли се ради о глаголу или именици. Ако је у питању именица, по том слову се у писму разликује женски и мушки род, а уједно нам меки знак говори о којој деклинацији се ради, тј. како ће се реч мењати у реченици у зависности од синтаксичке конструкције.
Можда вам се чини да је компликовано, али чим се мало удубите у проблематику схватићете да вам меки знак може бити од велике помоћи. Битно је само да не губите из вида контекст.
2. Одваја сугласник од наредног самогласника
Изговор самогласника у руском језику најчешће зависи од тога које слово стоји испред њега. На пример, када су самогласници обележени словима Е, Ё, Ю и Я, они се читају као Е, О, У и А уколико испред њих стоји сугласник, и уједно умекшавају тај сугласник. На пример, „нервы“ (нерви), „мёртвый“ (мртав), „салют“ (почасна паљба), „мясо“ (месо). А ако испред Е, Ё, Ю и Я стоји самогласник, а такође меки или тврди знак, онда се између сугласника и самогласника убацује јота, па се изговара ЈЕ, ЈО, ЈУ, ЈА. Различито се изговарају речи „семя“ и „семья“, и, наравно, имају различита значења.
Главни задатак је схватити који нам је знак потребан, меки или тврди. Зашто се у речи „свинья“ пише меки знак, а у речи „въезд“ тврди? Постоји много примера за увежбавање овог правила, па ипак су грешке доста честе.
Меки знак углавном одваја корен од наставка или суфикса, тако да се он најчешће налази негде при крају речи. Тврди знак одваја префикс од корена, што значи да је он увек ближи почетку речи.
Поред тога, меки знак се чешће користи у позајмљеницама, на пример „бульон“, „шампиньон“ и „синьор“. Ето, на тако необичан начин су русификоване стране фонеме и слова којих нема у руском језику. На пример, „Большой каньон“ (Велики кањон) и „Данте Алигьери“. Ништа боље није прошао ни „Канье Уэст“.
3. Дефинише облик глагола који се завршавају на „-ться“ и „-тся“
Најчешће се греши у писању суфикса „-ться“ и „-тся“ код повратних глагола. И сами Руси ту доста греше. Проблем је у томе што се и један и други суфикс исто изговарају, а означавају различите морфолошке облике глагола. Суфикс „-ться“ се пише када је глагол у инфинитиву, а „-тся“ када је у трећем лицу презента. На пример, „Ему тяжело знакомиться с новыми людьми“ („Њему је тешко да се упознаје са новим људима? / да склапа нова познанства“) Ту је глагол „знакомиться“ у облику инфинитива (упознавати се), и зато се пише меки знак. У реченици „Он легко знакомится с новыми людьми“ („Он се лако упознаје са новим људима“) облик „знакомится“ је у трећем лицу једнине презента („упознаје се“), и зато нема меки знак.
Треба имати у виду да се српска конструкција „да се [нешто ради]“ често на руски преводи инфинитивом, и пише се ТЬСЯ. На пример, „тешко му је да се упознаје“ на руском се каже „ему тяжело знакомиться“. А ако се уз глагол може ставити заменица „он“ или „она“, онда је то треће лице презента и пише се ТСЯ. На пример, „он се упознаје“ – „он знакомится“.
4. После шуштавих фонема
Правило писања меког знака са шуштавим фонемама Ж, Ш, Щ и Ч једно је од најсложенијих у руском језику. Ту меки знак не може ништа да умекша, јер су Ж и Ш увек тврди, а Щ и Ч су увек меки (независно од тога шта се пише иза њих), тако да слово Ь после ових фонема има искључиво „техничку“ функцију.
1. Означава да именица са шуштавим сугласником на крају припада женском роду и трећој деклинацији. На пример, „рожь“ („раж“).
2. Ако је у питању глагол, онда меки знак означава инфинитив („жечь“ – палити), друго лице презента („думаешь“ – мислиш) или императив („режь“ – сеци).
3. И за крај, као шлаг на торту, меки знак се пише на крају свих глаголских прилога који се завршавају на шуштав сугласник. На пример, „напрочь“ (сасвим), „сплошь“ (потпуно), „настежь“ (широм). И као вишња на том шлагу – постоје три изузетка: „уж“ (већ, ма), „замуж“ (удаја) и „невтерпёж“ („једва чекам“), где се не пише меки знак. По тим изузецима је и цело правило добило назив. Ако не верујете, потражите на интернету „уж замуж невтерпёж“ (што би се могло схватити овако: ма једва чекам да се удам), па ћете се уверити.
Урадите овај тест: Како „меки знак” мења значење руских речи?