Род у руском језику: ОН, ОНА и ОНО

Аљона Репкина
Род именице најчешће можемо препознати на основу граматике, али има и случајева када правила не помажу и морамо запамтити конкретну реч.

Граматички род је карактеристика именица. Свака именица мора припадати једном од три рода – мушком, женском или средњем. Све остале врсте речи (придеви, заменице, глаголи у прошлом времену) имају облике за сва три рода како би се могле слагати уз именице.

Најлакше је везати род за личне заменице ОН, ОНА и ОНО. Обратите пажњу на крај речи. У мушком роду је то сугласник, у женском самогласник А, а у средњем О.

Скоро сваки сугласник у руском језику може бити тврд или мек (као тврдо Н и меко Њ у српском). Због тога у руском постоје варијације на крају речи: А/Я и О/Е.

Табела 1. Род именица

Пазите, мушки, женски и средњи род у граматици није исто што и мушки и женски пол. Он се код живих бића најчешће подудара, па је „мальчик“ (дечак) мушког рода, а „девочка“ (девојчица) женског, као и у српском. Али код предмета и других појава нема правила. На руском је „стакан“ (чаша) мушког рода, а „стена“ (зид) женског, дакле супротно од српског. Посебно обратите пажњу на речи које су готово исте као у српском, али нису истог рода, на пример именица „облако“ (облак) у руском је средњег рода!

Дакле, именице мушког рода најчешће се завршавају на сугласник (Й, К, Н, Р, итд), именице женског рода на А/Я, а средњег на О/Е.

ОН - Ма́й 2022. У меня́ е́сть биле́т на самолёт. Ну́жен то́лько рюкза́к. А в нём компью́тер, клю́ч, телефо́н, и, коне́чно, па́спорт.

ОН – Мај 2022. Ја имам карту за авион. Потребан ми је само ранац. А у њему су рачунар, кључ, телефон и, наравно, пасош.

ОНА - Росси́я – моя́ страна́. Во́т доро́га, е́дет маши́на. В ней сиди́т моя́ семья́, плю́с на́ша ко́шка и на́ша соба́ка.

ОНА – Русија је моја земља. Ово је пут, њиме се креће аутомобил. У њему је моја породица, и још наша мачка и наш пас.

ОНО – Сижу́в кафе́. Пишу́ письмо́ и пью́ вино́. А рядом – со́лнце, не́бо, мо́ре, о́блако.

ОНО – Седим у кафе-бару. Пишем писмо и пијем вино. А око мене – сунце, небо, море и облак.

Ако знамо род, лако можемо употребити заменицу уместо именице у једноставним дијалозима:

1) - Ты не знаешь, где ключ?
- Вот он! На столе.
1) - Знаш ли где је кључ?
- Ево га! На столу.

2) - Ты не знаешь, где кошка?
- Вот она! На диване.

2) - Знаш ли где је мачка?
- Ево је! На каучу.

3) - Ты не знаешь, где кафе?
- Вон оно! На пляже.
3) - Знаш ли где је кафић?
- Ено га! На плажи.

Ако се именица завршава на мек сугласник, онда се на крају додаје , такозвани „меки знак“. У том случају именица може бити и мушког и женског рода, и онда вам нема друге него да погледате род у речнику (или да питате пријатеља који говори руски). Другим речима, за сваку именицу на морамо појединачно запамтити ког је рода:

4) – Где тетрадь?
- Вот она! В сумке.
- А где словарь?
- Вот он! На полке.

4) - Где је свеска?
- Ево је! У торби.
- А где је речник?
- Ево га! На полици.

Срећом, и ту постоје типични случајеви. И они су, као и увек, на крају речи! Именице на -тель и -арь увек су мушког рода, а именице на -адь, -ать, -ость, -чь, -жь, -шь, -щь увек женског рода.

Занимљив је случај именице „кофе“ (кафа). Она је дуго била изузетак, јер се завршава на , а није средњег, него мушког рода. То значи да и придеви и заменице уз ову именицу увек стоје у мушком роду (што ће рећи, у српском би стајала уз заменицу „тај“): – Где кофе? Вот ОН!

Али људи који не маре много за правила често су грешили па су ову именицу третирали као средњи род. А они други, који поштују правила, често су их исправљали, и кад неко каже: „Ммм, какое вкусное кофе! Оно лучшее!“ (Ммм, каква укусна кафа, најбоља је), одмах су их исправљали: „Он лучший! Он вкусный!“

И често су збијали шале на рачун таквих грешака. На пример, када у кафићу тражите кафу, кажете „Можно чёрный кофе?“ (Може ли црна кафа), а погрешно је било рећи „Можно чёрное кофе“. У једном кафеу у Санкт Петербургу примећен је овакав „ценовник“:

„Можно чёрное кофе – 220 рублей
Можно чёрный кофе – 200 рублей
Можно чёрный кофе, пожалуйста – 180 рублей».

Али, пре пар година су унете измене у језичку норму, тако да је сада исправно и „кофе“ у средњем роду. И сада више нико никога не исправља. Додуше, и кафа је поскупела. Сад свима кошта 220 рубаља!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“