Род у руском језику: ОН, ОНА и ОНО

Образовање
НАТАЛИЈА КИКИЛО
Род именице најчешће можемо препознати на основу граматике, али има и случајева када правила не помажу и морамо запамтити конкретну реч.

Граматички род је карактеристика именица. Свака именица мора припадати једном од три рода – мушком, женском или средњем. Све остале врсте речи (придеви, заменице, глаголи у прошлом времену) имају облике за сва три рода како би се могле слагати уз именице.

Најлакше је везати род за личне заменице ОН, ОНА и ОНО. Обратите пажњу на крај речи. У мушком роду је то сугласник, у женском самогласник А, а у средњем О.

Скоро сваки сугласник у руском језику може бити тврд или мек (као тврдо Н и меко Њ у српском). Због тога у руском постоје варијације на крају речи: А/Я и О/Е.

Табела 1. Род именица

Пазите, мушки, женски и средњи род у граматици није исто што и мушки и женски пол. Он се код живих бића најчешће подудара, па је „мальчик“ (дечак) мушког рода, а „девочка“ (девојчица) женског, као и у српском. Али код предмета и других појава нема правила. На руском је „стакан“ (чаша) мушког рода, а „стена“ (зид) женског, дакле супротно од српског. Посебно обратите пажњу на речи које су готово исте као у српском, али нису истог рода, на пример именица „облако“ (облак) у руском је средњег рода!

Дакле, именице мушког рода најчешће се завршавају на сугласник (Й, К, Н, Р, итд), именице женског рода на А/Я, а средњег на О/Е.

ОН - Ма́й 2022. У меня́ е́сть биле́т на самолёт. Ну́жен то́лько рюкза́к. А в нём компью́тер, клю́ч, телефо́н, и, коне́чно, па́спорт.

ОН – Мај 2022. Ја имам карту за авион. Потребан ми је само ранац. А у њему су рачунар, кључ, телефон и, наравно, пасош.

ОНА - Росси́я – моя́ страна́. Во́т доро́га, е́дет маши́на. В ней сиди́т моя́ семья́, плю́с на́ша ко́шка и на́ша соба́ка.

ОНА – Русија је моја земља. Ово је пут, њиме се креће аутомобил. У њему је моја породица, и још наша мачка и наш пас.

ОНО – Сижу́в кафе́. Пишу́ письмо́ и пью́ вино́. А рядом – со́лнце, не́бо, мо́ре, о́блако.

ОНО – Седим у кафе-бару. Пишем писмо и пијем вино. А око мене – сунце, небо, море и облак.

Ако знамо род, лако можемо употребити заменицу уместо именице у једноставним дијалозима:

1) - Ты не знаешь, где ключ?
- Вот он! На столе.
1) - Знаш ли где је кључ?
- Ево га! На столу.

2) - Ты не знаешь, где кошка?
- Вот она! На диване.

2) - Знаш ли где је мачка?
- Ево је! На каучу.

3) - Ты не знаешь, где кафе?
- Вон оно! На пляже.
3) - Знаш ли где је кафић?
- Ено га! На плажи.

Ако се именица завршава на мек сугласник, онда се на крају додаје , такозвани „меки знак“. У том случају именица може бити и мушког и женског рода, и онда вам нема друге него да погледате род у речнику (или да питате пријатеља који говори руски). Другим речима, за сваку именицу на морамо појединачно запамтити ког је рода:

4) – Где тетрадь?
- Вот она! В сумке.
- А где словарь?
- Вот он! На полке.

4) - Где је свеска?
- Ево је! У торби.
- А где је речник?
- Ево га! На полици.

Срећом, и ту постоје типични случајеви. И они су, као и увек, на крају речи! Именице на -тель и -арь увек су мушког рода, а именице на -адь, -ать, -ость, -чь, -жь, -шь, -щь увек женског рода.

Занимљив је случај именице „кофе“ (кафа). Она је дуго била изузетак, јер се завршава на , а није средњег, него мушког рода. То значи да и придеви и заменице уз ову именицу увек стоје у мушком роду (што ће рећи, у српском би стајала уз заменицу „тај“): – Где кофе? Вот ОН!

Али људи који не маре много за правила често су грешили па су ову именицу третирали као средњи род. А они други, који поштују правила, често су их исправљали, и кад неко каже: „Ммм, какое вкусное кофе! Оно лучшее!“ (Ммм, каква укусна кафа, најбоља је), одмах су их исправљали: „Он лучший! Он вкусный!“

И често су збијали шале на рачун таквих грешака. На пример, када у кафићу тражите кафу, кажете „Можно чёрный кофе?“ (Може ли црна кафа), а погрешно је било рећи „Можно чёрное кофе“. У једном кафеу у Санкт Петербургу примећен је овакав „ценовник“:

„Можно чёрное кофе – 220 рублей
Можно чёрный кофе – 200 рублей
Можно чёрный кофе, пожалуйста – 180 рублей».

Али, пре пар година су унете измене у језичку норму, тако да је сада исправно и „кофе“ у средњем роду. И сада више нико никога не исправља. Додуше, и кафа је поскупела. Сад свима кошта 220 рубаља!