Које грешке у руском језику могу да наљуте Русе?

Кира Лисицка (Photo: Khosrork/Getty Images)
Не може се рећи да сви Руси поштују граматику и правопис, али многима је стало до појединих важних правила у језику.

Руси обично уважавају странце који уче руски језик и имају разумевања за њихов изговор или грешке у граматици, али „полуде“ када природни говорник прави поједине грешке.

Погрешно место акцента

Једна од неподношљивих грешака је погрешно акцентовање појединих речи.

Реч „звонит“ („телефонира“) на врху је тог списка. Правилан изговор је „звонИт“ („Тебе кто то звонит“, „Неко те зове телефоном“), али многи изговарају „звОнит“ са акцентом на првом слогу, и то понекад изгледа као да саговорник намерно проверава вашу трпељивост. По речима Азалије Блинове, професорке Јекатеринбуршког позоришног универзитета, погрешан акценат је одраз нивоа културе говорника.

Деформисање речи

Речи са страним кореном су необичне за руско ухо, посебно за ученике старијих разреда, те их ови често изокрећу. Тако се може чути „экспрессо“ уместо „эспрессо“, „кепчук“ уместо „кетчуп“, „нубук“ уместо „ноутбук“ и „курасан“ уместо „круасан“. Блинова истиче да је „експресс“ реч која се користи за вожњу са мањим бројем станица, али кафа неће стићи „експресно“ ако је наручите са словом „к“. Она каже да човек треба да се навикава на правилан говор. Треба да посећује позоришта, да чита поезију и прозу, и уопште класичну књижевност.

Незгодни „глаголи стављања“

Поједини глаголи у руском језику су посебно незгодни, поготово ако имају суплетивне облике, тј. свршени и несвршени вид са потпуно различитим кореном. Такви су глаголи „класть“ (стављати) и „положить“ (ставити). Глагол „класть“ је несвршеног вида и користи се искључиво без префикса. На пример, фразеологизам „ему палец в рот не клади (откусит)“ буквално значи „немој му стављати прст у уста (одгришће га)“, а преносно значење је „буди опрезан у разговору са њим“. Ако желите да кажете исто то, али у свршеном виду, онда морате употребити глагол „положить“, јер он има одговарајући префикс „по“ (и не може се употребљавати без префикса). Многи, међутим, раде потпуно супротно – додају префикс глаголу „класть“ и одузимају га глаголу „положить“. Тако се појављују непостојећи глаголи „покласть“ и „ложить“, што образоване Русе веома нервира. Ви то немојте радити!

Исто важи и за глаголе „сажать“(садити) и „посадить“ (посадити). Реч „садить“ не постоји!

Коришћење англицизама кад постоји руска реч

Миксовање руских и енглеских речи је тема на коју се често збијају шале. Млади данас радо говоре „рунглиш“, а старијима то смешно звучи. „Ја често чујем енглеску реч ’митинг’ уместо руске ’встреча’, ’воркшоп’ уместо ’мастерская’и томе слично. Стварно не разумем зашто људи користе те речи“, каже Дарја Соколова, фотограф из Москве.

Чудне присвојне заменице

Три руске присвојне заменице имају само по један облик за све падеже: „его“ (његов, чита се „јево“), „её“ (њен, чита се „јејо“) и „их“ (њихов). Али у народу се користе облици од којих се образованим Русима диже коса на глави! То су „евонный“ (његов), „ейный“ (њен) и „ихний“ (њихов). У питању је веома груба грешка, образовани људи не би требало да користе ове облике.

Поједини у шали кажу да „ихний“ није присвојна заменица, него елемент из Мендељејевљевог периодног система елемената (као кад би се у српском реклио „ихнијум“).

Од осталих популарних разговорних израза руски лингвисти истичу некњижевну употребу предлога „за“ тамо где му није место. На пример „поговорить за“ уместо књижевног „поговорить о“) („поразговарати о“) или „скучать за“ уместо „скучать по“ (недостајати, кад некоме неко или нешто недостаје). Исправно је „я скучаю по тебе“ (недостајеш ми), а поједини говоре „я скучаю за табой“, што је потпуно погрешно.

Меки знак тамо где му није место

Многима је камен спотицања чувени руски завршетак глагола на „ться“ и „тся“. „Стварно мрзим кад људи додају меки знак како им дуне“, каже менаџер за образовање Валентина Пахомова из Санкт Петербурга. На први поглед делује да је тешко схватити када се који облик користи, али правило је заправо врло једноставно. У инфинитиву је „ться“ са меким знаком, а у трећем лицу једнине „тся“ без меког знака. Конкретно, ако у преводу на српски можете испред глагола да ставите „да“, онда је у руском меки знак. „Он будет учиться“ („Он ће да студира“), али „Он учится“ („Он студира“).

Овде сазнајте: Чему служи меки знак у руском језику и када се пише 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“