Зашто сам одлучила да научим руски језик и да ли ми је као Кинескињи то био проблем?
- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
„Девојко, твоја молба није законита!“, урлала је бака-референт. – „Због ње има да те казне, да те пошаљу у Сибир на десет година! Десет година у Сибиру, схваташ ли?“
А ја сам само замолила да ми дају другу собу у студентском дому! То је вероватно била најекстремнија епизода у мојој комуникацији са Русима. Тада сам се стварно запитала да ли је та жена добро схватила моје речи. У том тренутку сам била у шоку, али сад ми све то изгледа невероватно смешно. Наравно, нико није планирао да ме шаље у Сибир, осим можда на туристичко путовање.
Никад нисам ни помишљала да учим руски док нисам изабрала који факултет ћу да упишем. Већини Кинеза је сада енглески једини популарни језик. Сви кинески ђаци у школи уче енглески од трећег разреда до краја средње школе, тј. укупно десетак година. Тако је било и са мном.
У Кини је руски језик био популаран у 20. веку. Сада су моји родитељи превалили шездесету, али су у младости учили руски, као и сви млади Кинези у оно време. Тада је управо почео Совјетско-кинески раскол, тако да они нису ни научили руски како треба, а касније су учили енглески. Али у кући су остали стари уџбеници руског језика из 1950-их, а такође много дела класичне руске књижевности на кинеском језику.
До своје 18. године ја нисам разумела руски језик, али ме је преведена руска књижевност дубоко дирнула. Посебно су ми остали у сећању „Доктор Живаго“ Бориса Пастернака и стихови Булата Окуџаве. Та литераура је, поред моје кинеске књижевности, највише утицала на мене. Још један фактор је и то што су поједине руске песме веома познате у Кини, на пример „Подмосковске вечери“ и „Ој, цвета калина“.
Све ме је то подстакло да сазнам нешто више о Русији, која нама Кинезима изгледа позната, али ипак још увек тајанствена.
По завршетку средње школе одлучила сам да студирам у Русији. На моју одлуку је утицао и брзи развој кинеско-руских односа. Кинеска влада подстиче жељу наших студената да студирају у Русији и даје им стипендије. До 2020. године су Русија и Кина послале на размену студената укупно 100.000 младих људи, са обе стране. Ја сам рачунала на то да ће ми студије у Русији у поређењу са студирањем у Кини донети неочекиване предности и отворити ми нове хоризонте.
Будући да сам кренула у Русију да студирам и живим тамо, било ми је важно, наравно, да говорим руски. Због тога сам почела да учим руски годину дана пре него што ћу уписати Московски државни универзитет – пола године у Кини и пола године у Москви. После годину дана учења мој ниво руског језика је био отприлике Б1. Тада сам могла да читам лакше текстове и да разговарам користећи уобичајене речи.
Изабрала сам Факултет за новинарство МГУ јер сам видела да Кина и Русија имају веома добре перспективе за сарадњу у области медија. И то је био добар избор. Најпре ми је понуђено стажирање, а затим и посао у RT на кинеском језику. У томе је одређену улогу одиграло познавање руског језика.
Први контакт
Још увек добро памтим свој први долазак у Русију. Био је то јануар 2017. године, најхладније доба године у Москви. Температура се спустила на око -20 степени Целзијуса. У то време сам само мало умела да читам на руском, и могла сам да кажем неколико обичних речи и реченица.
Истога дана сам смештена у студентски дом Московског државног универзитета (МГУ). Било је веома хладно, и ја сам нешто много огладнела. Изашла сам напоље да купим храну и видела млади пар како полако корача кроз снег. Узгред, никада пре тога нисам видела снег, јер сам одрасла на југу Кине. Скупила сам храбрости, пришла им и питала: „Реците ми, молим вас, где се налази супермаркет?“ Девојка одговори добродушно: „Не знам... Вероватно треба да идете даље, па десно“.
У том тренутку сам била веома узбуђена јер је то био мој први контакт са Русима на руском „у природним условима“. Они су схватили шта сам ја рекла, и ја сам схватила шта су ми они одговорили! Тај доживљај ми је улио велико самопоуздање. Од тада ми се допада да комуницирам са Русима у свом окружењу, осим, можда, са строгим бакама које раде у студентском дому као референти и за све се питају.
Строги референти
Те баке у студентском дому често се љуте на стране студенте зато што ови не разумеју добро руски. Једном сам главну референткињу студентског дома замолила да пређем у неку другу собу. Можда је она тога дана устала на леву ногу или није добро схватила моју молбу, не знам. Углавном, озбиљно се разгневила и почела да прети Сибиром.
И иначе су руске баке које сам сретала већином биле јаке личности без длаке на језику, али доброг срца. Четврти дан по мом доласку у Русију, баш кад је била кинеска Нова година, украден ми је новчаник, а такође пасош и све картице, па чак и пропусница у метро. Право „новогодишње чудо“, нема шта.
Била сам беспомоћна, седела сам у соби студентског дома и патила, а добре баке из дома донеле су ми чоколаду и друге посластице и тешиле ме: „Све се у животу деси и прође... А што прође, после буде срцу драго“. Тако сам уз њих научила и Пушкинове стихове.
Да ли Кинези тешко уче руски језик?
Ја имам дара за стране језике тако да ми учење руског језика није представљало посебну потешкоћу. Па ипак, почетак је заиста био тежак, јер кинески и руски припадају различитим језичким породицама.
На пример, у руском има 6 падежа за именице и глаголски облици имају личне наставке. Ја правим много грешака управо у конјугацији. Руси не разумеју увек шта хоћу да кажем. У кинеском се речи не мењају у зависности од деклинације или конјугације.
Поред тога, још увек не разумем многе крилатице у руском језику. Пред завршни испит на МГУ моја менторка ми са осмехом рече: „Ни пуха ни пера!“ („Ни крзна ни перја!“) Ја помислих да ми она жели срећу, јер је логично. И учтиво одговорих: „Спасибо“ („Хвала“). Али она се насмеја и рече да је требало да одговорим „К чёрту!“ („Дођавола“). Нажалост, још увек не схватам логику такве реплике, мада сам то питање постављала многим руским пријатељима.
Поред тога, често мешам заменице „он“ и „она“ када говорим руски (у кинеском се за мушкарце и жене користи иста заменица у трећем лицу). Не могу да разликујем ни поједине кратке облике руских имена. На пример, Саша је скраћено име и за Александра и за Александру. Јекатерина се може звати и Каћуша и Каћа... Ако знате кратки облик руског имена, по томе не можете са сигурношћу рећи које му је пуно име!
Учим руски већ 5 година. За време боравка и студија у Москви говорила сам руски далеко више него кинески. То ми је помогло да боље схватим руску културу. Скупила сам храбрости чак и да сама кренем на пропутовање Русијом. У тим путовањима сам стекла руске пријатеље у разним градовима. Пред повратак у Кину купила сам и много руских књига како бих наставила да читам на руском. Захваљујући руском језику сазнала сам више о Русији и то ми је дало веће могућности за напредовање у каријери. То је језик који ће остати са мном за цео живот.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу