10 древних речи: Да боље схватите Стару Русију

Кира Лисицка (Photo: Максим Дмитријев; Public domain)
У многобројним слојевима руске лексике постоје изрази чије порекло сеже дубоко у прошлост. Оне својим значењем дочаравају доба у коме су настале и начин живота у старој Русији.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Изба

„Пејзаж са колибом“

У царској Русији је „изба“ био назив за сваку просторију или део просторије који се греје, тј. где стоји пећ. Чак су и одаје царских двораца могле да се зову „избе“. На пример, „Передняя изба“ је прва соба у коју улазе гости мушке половине дворца, а „отхожая изба“ је био тоалет. Према томе, у Русији су и сељаци и цареви живели у избама. Изба је била и кућа, а њен централни део (брвнара са четири зида) звао се „клеть“ (ћелија). Ако „ћелија“ није стајала на земљи него на дрвеном или каменом темељу („подклеть“), онда се она звала „горница“.

Община (мiр)

„Сељачки састанак“

„Община“ је био облик организације сеоске заједнице. У истом значењу је коришћена и реч „мiр“ (свет, заједница), а она се по старом правопису (који је важио у царској Русији) писала са такозваним десетеричним „i“ да би се међусобно разликовале речи „мир“ (мир, одсуство непријатељства) и „мiр“ (заједница, свет). „Община“ је сносила колективну одговорност за своје чланове, могла је да бира своје представнике и да саборно решава питања која се тичу свих чланова. Један од главних друштвених циљева бољшевика после револуције 1917-1918. године било је уништавање система „општине“ и самим тим подривање темеља исконске сеоске саборности.

Вече

„Веће“

Реч „вече“ одговара српској речи „веће“. Тако се у Русији звало народно сабрање које је сазивано ради разматрања насушних питања друштвеног живота. „Вече“ је било орган непосредне демократије. У њему су учествовали „мужи“ (мужеви), тј. главе слободних породица, а значај њихових гласова зависио је од њиховог друштвеног статуса. Када је формирана Руска држава у њој је једно време функционисао „Земский собор“, орган представничке власти у коме су учествовали представници свих земаља и на коме су решавана најважнија државна питања. Земски сабор је могао да одлучује о избору цара, да окупља добровољце и формира трупе у случају рата и да доноси важне државне документе, као што су, на пример, „Судебник“ или „Соборное уложение“.

Князь

„Двориште феудалног кнеза“

Код Словена је „князь“ (кнез) био вођа племена и уједно зачетник рода. Временом су се тако почели звати владари ранофеудалних држава, тј. кнежевина. У њима је кнез био предводник ратне дружине која је штитила становништво од најезди и разбојника, а уједно је био и главни арбитар у свим судским споровима и верски поглавар. Са развојем друштва и државе појавили су се „великие князья“ (велики кнезови) који су управљали кженевинама и „удельные князья“ (феудални кнезови) који нису били толико значајни и често нису имали ни своју кнежевину него су служили великим кнезовима. Иван Грозни је био први велики кнез московски који је крунисан за цара. Тако се у Русији појавио владар који је имао већи значај од свих осталих кнезова.

Дружина

Одмор великог кнеза Владимира Мономаха после лова.

„Дружина“ је била кнежева ратна дружина, његова гарда. У прво време су „дружину“ чинили кнежеви најближи пријатељи и ратни другови, и они нису били само његови саборци, него и саветници у рату и миру. Од 12. века се појавила „лучшая дружина“ (најбоља дружина), коју су чинили бољари, тј. кнежеви најближи пријатељи и саветници. Они су обавезно учествовали у боју заједно са кнезом (отуд и реч „боярин“). „Молодшая дружина“ (млађа дружина) је била бројнија кнежева гарда која је такође учествовала у ратним походима и борбама, али не и у саветовању и владавини. У случају кнежеве погибије дружина се могла распасти, а могла је и прећи у службу његовог наследника или победника. Када је формирана Московска држава дружина је престала да постоји, уступивши место бољарској организацији.

Хоромы

Палата Алексеја Михајловича у Коломенском. 1832. Реконструкција.

Реч „хоромы“ (староруска варијанта речи „храм“) у Русији се користила као назив за велику грађевину од дрвета која се састојала од многих „ћелија“ спојених пролазима. Ако су те грађевине биле од камена, онда то нису били „хоромы“, него „палаты“ (палата). Дрвена варијанта никада није имала типску конструкцију. Што је грађевина била оригиналнија, утолико је била и боља. Зато су царски или кнежевски „хоромы“ стално дограђивани. Тај својеврсни „неимарски неред“ и стална реконструкција имали су задатак да покажу владареву моћ и његово богатство.

Ряд

Брзопис.

Реч „ряд“ у савременом руском језику значи отприлике исто што и „ред“ у српском. То је континуитет одређених истородних предмета или појава. Међутим, у старој Русији је та реч значила „договор, споразум“. Није ни чудо, јер је реч „поредак“ од истог корена. Било је много израза који су садржали овај корен и његово значење. Документ којим се потврђује „ряд“ звао се „рядная грамота“. „Ряд“ је могао бити склопљен како између људи истог друштвеног статуса, тако и између кнеза и његове дружине, између кнеза и његових поданика, тј. становника његове кнежевине, па чак и између градова и области. Тај споразум је обично склапан у присуству сведока, и они су се звали „послухи“. Њихова имена су навођена у „рјадној грамоти“.

Кром

Реч „кром“ је у старој Русији носила значење утврђеног објекта који је служио за одбрану од непријатеља. То је једна од најстаријих речи руског језика. Она води порекло од праиндоевропске речи *kʷrom у значењу „плот“. Управо од ње је потекла добро позната реч „кремљ“, тј. тврђава у старој Русији. Поједине тврђаве су до данашњег дана сачувале ту реч у свом називу. На пример, житељи Пскова и данас своју тврђаву зову „кром“, а не „кремљ“.

Барин

„Продаја девојке“. Сцена из живота кметова.

„Барин“ је у Русији био сваки човек који је имао високо звање, богатство или углед. Израз потиче од раније већ поменуте речи „боярин“. Међутим, „боярин“ је могао бити само члан кнежевског савета и зато је за остале угледне људе коришћена скраћена варијанта „барин“. Када се појавило кметство „барин“ је постао сваки земљопоседник који је поседовао и кметове. Одатле потиче и реч „барщина“, тј. обавеза кметова да раде за свога „барина“.

Копейка

Копејка

Копејка је у Русији био новчић који никада није мењао своју номиналну вредност, тј. увек је то био (па и данас је) стоти део рубље. Од 1535. године у Русији је почела да се кује новчаница на којој је приказан свети Георгије Победоносац (у народу је називан „Јегориј“, „коњаник“, „јахач“) са копљем у руци. Од копља је настао и назив „копејка“. Русима је ова новчана јединица увек била посебно драга. Није случајно настала изрека „копејка рубљу чува“. У Русији постоји чак и неколико споменика који су подигнути у част копејке. Данас се копејке практично не користе у свакодневном животу, али и поред тога повлачење ове новчане јединице из оптицаја није у плану.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“