Како је настао руски језик?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Најстарији предак руског језика је праиндоевропски језик, претеча свих језика велике индоевропске породице (романских, германских, словенских, балтичких, келтских, индоиранских, грчког, албанског, јерменског и др). Праиндоевропски су говорила многобројна племена и народности преисторијске Евроазије, почев од енеолита и раног бронзаног века па све до 1. миленијума пре нове ере. Од тих давних корена је руски, заједно са многим другим језицима те породице, наследио флективни систем (промену речи помоћу наставака), многе граматичке категорије (падеже, род, број именских речи; лице, број, време, род и начин глагола), ред речи у фразама и реченицама, као и древни слој лексике. Човек уопште не мора да буде лингвиста да би сагледао очигледну сличност, на пример, између ових руских и енглеских речи: мать (mother), брат (brother), сын (son), дочь (daughter), молоко (milk), день (day), ночь (night), солнце (sun), борода (beard), соль (salt), яблоко (apple), волк (wolf), вода (water), снег (snow), новый (new), холодный (cold). Праиндоевропски наравно није имао писмо. Научници се од 19. века активно баве реконструкцијом тог језика и постигли су одређени успех. Како је приближно звучао праиндоевропски може се сазнати из блокбастера Ридлија Скота „Прометеј“ (2012), када андроид Дејвид на том језику комуницира са једним од џиновских Твораца:

Језик који су говорили сви Словени

Наравно, не треба мислити да је праиндоевропски био монолитан и јединствен. Напротив, био је то конгломерат дијалеката који су интензивно еволуирали током неколико миленијума. У одређеном тренутку је прасловенски дијалекат, предак свих словенских језика, био посебно близак са прагерманским и прабалтичким дијалектом (и зато је данашњи литвански посебно близак словенским језицима), а затим се одвојио и од њих. Прасловенски су говорила словенска племена и народи на огромној територији коју су настањивали у првом миленијуму пре нове ере, све до раног средњег века (7-8 в.), с тим што су отприлике до 12. века словенски језици међусобно били веома блиски и разумљиви свим Словенима.

Из прасловенске епохе руски језик је наследио, на пример, глаголски вид (категорију карактеристичну за све словенске језике), као и хиљаде општесловенских речи и коренова који и данас звуче веома слично у свим словенским језицима: поле, село, небо, свет, звезда, конец, голова, рука, пёс, конь, дерево, пчела, медведь, рыба, стоять, говорить, белый, тёплый и многи други примери. Прасловенски језик такође није имао своје писмо. Лингвисти се од 19. века баве његовом реконструкцијом и већ су успели много тога да реконструишу, у чему им је огромну помоћ пружио старословенски, први писмени језик Словена.

Може ли се стећи представа о томе како је звучао прасловенски? То је данас већ изводљиво. Интернационална филмска екипа под руководством хрватског продуцента Марина Цветка тренутно снима серију „Дунав“ о догађајима на Балкану у 6. веку, где ће гледаоци моћи да уживају у прасловенском, јер тај језик говоре јунаци филма: 

Староруски – заједнички језик историјске Русије

И најзад, хронолошки најближи предак руског језика је староруски – разговорни и световни писмени језик којим су говорили преци Руса, Украјинаца и Белоруса. Општеприхваћено је мишљење да је он постојао од тренутка формирања руског идентитета и прве руске феудалне државе Рјуриковича у 10. веку, и фактички до поделе земаља те државе између Москве, Новгорода и Литваније крајем 15. века. У западним земљама, које су се нашле под влашћу Литваније (територије данашње Белорусије, Украјине и дела РФ) „руски језик“ (то му је био назив) наставио је да функционише као један од званичних језика државе до самог краја 17. века, апсорбујући пољске позајмљенице и специфику локалних дијалеката. При томе су Москва и Литванија имале интензивне културне контакте, те се може рећи да се касни староруски период на неки начин наставио до почетка 18. века и језичке реформе Петра I.

Од тада је на читавој територији империје почео интензивно да се развија руски језик, сада већ у оном виду који је веома близак данашњем, а на територијама савремене Белорусије и Украјине су се у 19. веку појавили украјински и белоруски књижевни језик, с тим што се употреба баш тих „неруских“ назива тих језика одомаћила међу њиховим говорницима тек у 20. веку.

Током староруског периода коначно се формира граматички и фонетски систем руског језика, и настаје источнословенски слој лексике, тј. речи које скоро исто звуче у руском, украјинском и белоруском језику: дядя („стриц, ујак, теча“), усы („бркови“), лоб („чело“), сумка ( „торба“), белка („веверица“), коляска („колица“), кипятить („загревати до кључања“), стучать („куцати“) и др.

Подразумева се да је староруски језик већ имао писмо. Сачуване су хиљаде писаних споменика, почев од најранијег периода, и то су поруке на брезовој кори, записи на маргинама књига, графити, фрагменти на староруском у летописима и другим текстовима написаним на црквенословенском.

Иако је већ добро проучен, староруски језик у савременој уметности уопште није заступљен. Може се, на пример, чути на каналу познатог руског лингвисте Микитка сина Алексејева;

У совјетској и руској кинематографији, у филмовима на историјске теме, по традицији се користи савремени руски језик са појединим староруским лексичким умецима, као на пример у чувеној совјетској комедији „Иван Васиљевич мења професију“:

Савремени житељи Русије генерално разумеју руски језик у оној форми коју је имао крајем 18. века. На пример, дела Ивана Крилова, Николаја Карамзина или Дениса Фонвизина уче се у руским школама без икакве адаптације. За протеклих 200 и више година руски се знатно изменио, али Руси и даље говоре и пишу на језику Александра Пушкина и Фјодора Достојевског.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!