Речи „ксива“, „хевра“, „кипиш“ и „хохма“ дошле су у руски језик из хебрејског преко јидиша. Јидиш је самостални језик, мешавина немачког и иврита, са необичном граматиком која омогућава комбиновање речи са семитским кореном и синтаксичких елемената германских језика. После деобе Пољско-литванске државне заједнице крајем 18. века пољски и литвански Јевреји, који су говорили јидиш, постали су поданици Руске империје. Тада су речи из јидиша почеле полако да продиру у руски језик.
Међутим, до 1917. године Јевреји су морали да живе у границама свога ареала, а то су углавном биле територије данашње Пољске, Украјине и Белорусије. Вероватно су у Русији те позајмљенице постале популарне захваљујући „лоповском“ жаргону. Он је у свету криминала био исти за све, а скоро у целини је преузет из јидиша. То се објашњава чињеницом да су многи Јевреји откупљивали крадену робу па су лопови преузели њихов жаргон. Тако је банда криминалаца добила назив „хевра“ (на јидишу то значи „фирма“), документи су „ксива“ (на јидишу „белешка“ или „документ“), галама и метеж су „кипиш“ (од „хипеш“, што на јидишу значи „претрес“), а шала је „хохма“ (на јидишу „мудрост“).