„Лаку ноћ, децо“, 1987.
Александр Поляков/SputnikНа совјетској телевизији било је много емисија за децу различитог узраста. Иако су власти желеле да васпитају младе гледаоце, у телевизијским емисијама није било парола нити директне совјетске пропаганде. У њима су се спонтано разматрале чисто људске вредности. На примерима јунака из бајки деца су учила шта је добро, а шта лоше.
„Добар дан, драга децо и поштовани другови одрасли!“ – ово обраћање водитељке Валентине Леонтјеве нестрпљиво је чекало свако дете. Прва епизода емисије приказана је 1976. године. У свакој епизоди приказан је нови дугометражни анимирани или играни филм. Тетка Ваља, како су деца од мила називала водитељку, пре приказивања филма је говорила о књижевном узору филма или неке занимљиве детаље из процеса његовог стварања. На крају емисије водитељка је гледаоцима постављала питања или им давала креативне задатке, а у наредној емисији би прочитала њихове одговоре.
„Не сећам се више о којој бајци је било реч, али једном је тетка Ваља поставила питање у чему је разлика између оригиналне бајке и екранизације која је управо приказана. Написала сам дугачко писмо са одговором и неколико недеља касније тетка Ваља га је прочитала на крају емисије заједно са најбољим одговорима! За свако дете то је било просто врхунац!“ – каже Олга која је ову емисију гледала у детињству.
Још један препознатљив елемент емисије била је бака-приповедачица, која је сваку бајку започињала и завршавала. Седела је пред прозором у традиционалној руској ношњи и на крају бајке затварала капке говорећи: „Ево и причи дође крај, а ко је слушао, јунак је тај!“
Најстарија и најомиљенија дечија емисија и данас се емитује. 1968. године на екрану су се појавили главни јунаци који се нису мењали до данас: прасенце Хрјуша, пас Фиља, зец Степашка и врана Каркуша. Они учествују у поучним заплетима, после којих се деци приказује цртани филм. Емисија се завршава успаванком „Уморне играчке сневају“.
Хрјуша је 1988. године постао и звезда америчке телевизије. Продуценти Андреј Мењшиков и Кристофер Серф снимили су епизоду заједничке совјетско-америчке емисије „Можемо бити једна породица“. У емисији Хрјуша се среће са жапцем Кермитом из америчке дечје емисије „Мапет-шоу“. Али сиже је био занимљивији за одрасле него за децу. Наиме, пародирајући преговоре генералног секретара КПСС Михаила Горбачова и америчког председника Роналда Регана, Хрјуша и Кермит разговарају о важним политичким и социјалним питањима.
Према једној верзији, идеју за ову емисију начелница управе за предшколско образовање Министарства просвете СССР-а добила је гледајући америчку дечју емисију „Улица Сезам“. У стварању „АБВГДејке“ учествовао је и дечији писац Едуард Успенски (онај који је смислио Чебурашку, јунаке „Простоквашина“ и браћу Колобков).
Уместо лутки главни јунаци били су кловнови који су заједно са малим гледаоцима учили да читају и пишу кроз игру.
„Нека деца су се у дворишту играла шуге, а друга се лоптала. Изненада кроз прозор једне зграде разлеже се дечји глас: „АБВГДејка почиње!“ Сва деца истог тренутка нестају из дворишта, трче кућама и укључују телевизор како би погледали омиљену ТВ емисију са Ириском и Кљопом“, присећа се корисник greenstarfilm у коментарима уз једну од старих епизода.
Ова емисија није била строго дечја. Могли су да је гледају и одрасли. Али деци су се посебно допале занимљиве приче о животињама, њиховом станишту и понашању. Делимично је то заслуга водитеља: Александра Згуридија, Василија Пескова и Николаја Дроздова – они су током година сменили један другог, али деца су их све једнако волела.
„Једна од мојих омиљених емисија. Постојала је такође и емисија 'деци о животињама', а ја сам их све упорно гледао, записивао, водио белешке, а затим узимао татину писаћу машину и прекуцавао своје белешке. Углавном су ме тада занимале информације о зоолошким вртовима и храњењу животиња. Јер књига о томе практично није било, а интернет није постојао. Сањао сам о томе да направим свој зоолошки врт“, присећа се корисник интернета Андреј Пустоваров у коментарима.
Ова емисија је емитована недељом у 9:30. У њој су наступале дечје креативне групе, приказиване су дечје представе и цртани филмови. Цртаће су бирала деца. Она су у редакцију слала писма у којима су давала своје предлоге шта желе да погледају, а водитељи су извлачили коверат са једном жељом.
Према сећању гледалаца, емисија је стварала веома пријатну атмосферу викенда и после ње деца су цео дан проводила у добром расположењу.
Ова образовна емисија је одговарала на различита дечја питања, на пример: Зашто се праве стаклене баште? Шта проучава палеонтологија? Како је настао новац? Филмска енциклопедија је давала научне, али једноставне одговоре и тако стекла популарност. У почетку су се епизоде приказивале у бисокопима пре пројекције филмова, а тек затим су прешле на телевизију. Шпицу на којој дечак чекићем разбија орах пратили су стихови Игора Раздорског: „Орах знања је тврд, али ми нећемо одустати! Да га разбијемо помаже нам емисија 'Хоћу све да знам'!“
2021. године емисија се поново појавила у онлајн-биоскопу „Кинопоиск“. Њен смисао је остао исти, само су промењени дизајн и питања на која одговара.
Емисија из позног СССР-а у забавном облику је децу учила енглески, француски и немачки језик. Сваки језик је имао своју причу. На пример, енглески се учио кроз причу о ванземаљцу по имену Биг Мази (цртани је обезбедио канал BBC). Такође, у емисији су приказивани страни цртани филмови, као и рецепти за једноставна јела.
Корисник Сергиус Русин се овако присећа емисије у коментарима на форуму: „...када је она почињала, био је то празник. До данас чувам рецепт за кекс 'клубничка', који су издиктирали водитељи. Веома је укусан. Мазија сам запамтио како иде кроз воћњак и берући шљиве говори: Пламз, пламз...“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу