7 најпопуларнијих дечјих емисија у СССР-у

„Лаку ноћ, децо“, 1987.

„Лаку ноћ, децо“, 1987.

Александр Поляков/Sputnik
Неке од њих приказују се и данас!

На совјетској телевизији било је много емисија за децу различитог узраста. Иако су власти желеле да васпитају младе гледаоце, у телевизијским емисијама није било парола нити директне совјетске пропаганде. У њима су се спонтано разматрале чисто људске вредности. На примерима јунака из бајки деца су учила шта је добро, а шта лоше.

У гостима код бајке (1976-1995)

„Добар дан, драга децо и поштовани другови одрасли!“ – ово обраћање водитељке Валентине Леонтјеве нестрпљиво је чекало свако дете. Прва епизода емисије приказана је 1976. године. У свакој епизоди приказан је нови дугометражни анимирани или играни филм. Тетка Ваља, како су деца од мила називала водитељку, пре приказивања филма је говорила о књижевном узору филма или неке занимљиве детаље из процеса његовог стварања. На крају емисије водитељка је гледаоцима постављала питања или им давала креативне задатке, а у наредној емисији би прочитала њихове одговоре.

„Не сећам се више о којој бајци је било реч, али једном је тетка Ваља поставила питање у чему је разлика између оригиналне бајке и екранизације која је управо приказана. Написала сам дугачко писмо са одговором и неколико недеља касније тетка Ваља га је прочитала на крају емисије заједно са најбољим одговорима! За свако дете то је било просто врхунац!“ – каже Олга која је ову емисију гледала у детињству.

Још један препознатљив елемент емисије била је бака-приповедачица, која је сваку бајку започињала и завршавала. Седела је пред прозором у традиционалној руској ношњи и на крају бајке затварала капке говорећи: „Ево и причи дође крај, а ко је слушао, јунак је тај!“

Лаку ноћ, децо! (од 1964. до данас)

Најстарија и најомиљенија дечија емисија и данас се емитује. 1968. године на екрану су се појавили главни јунаци који се нису мењали до данас: прасенце Хрјуша, пас Фиља, зец Степашка и врана Каркуша. Они учествују у поучним заплетима, после којих се деци приказује цртани филм. Емисија се завршава успаванком „Уморне играчке сневају“.

Хрјуша је 1988. године постао и звезда америчке телевизије. Продуценти Андреј Мењшиков и Кристофер Серф снимили су епизоду заједничке совјетско-америчке емисије „Можемо бити једна породица“. У емисији Хрјуша се среће са жапцем Кермитом из америчке дечје емисије „Мапет-шоу“. Али сиже је био занимљивији за одрасле него за децу. Наиме, пародирајући преговоре генералног секретара КПСС Михаила Горбачова и америчког председника Роналда Регана, Хрјуша и Кермит разговарају о важним политичким и социјалним питањима.

АБВГДејка (1975-2020)

Према једној верзији, идеју за ову емисију начелница управе за предшколско образовање Министарства просвете СССР-а добила је гледајући америчку дечју емисију „Улица Сезам“. У стварању „АБВГДејке“ учествовао је и дечији писац Едуард Успенски (онај који је смислио Чебурашку, јунаке „Простоквашина“ и браћу Колобков).

Уместо лутки главни јунаци били су кловнови који су заједно са малим гледаоцима учили да читају и пишу кроз игру.

„Нека деца су се у дворишту играла шуге, а друга се лоптала. Изненада кроз прозор једне зграде разлеже се дечји глас: „АБВГДејка почиње!“ Сва деца истог тренутка нестају из дворишта, трче кућама и укључују телевизор како би погледали омиљену ТВ емисију са Ириском и Кљопом“, присећа се корисник greenstarfilm у коментарима уз једну од старих епизода.

У свету животиња (1968-2019)

Ова емисија није била строго дечја. Могли су да је гледају и одрасли. Али деци су се посебно допале занимљиве приче о животињама, њиховом станишту и понашању. Делимично је то заслуга водитеља: Александра Згуридија, Василија Пескова и Николаја Дроздова – они су током година сменили један другог, али деца су их све једнако волела.

„Једна од мојих омиљених емисија. Постојала је такође и емисија 'деци о животињама', а ја сам их све упорно гледао, записивао, водио белешке, а затим узимао татину писаћу машину и прекуцавао своје белешке. Углавном су ме тада занимале информације о зоолошким вртовима и храњењу животиња. Јер књига о томе практично није било, а интернет није постојао. Сањао сам о томе да направим свој зоолошки врт“, присећа се корисник интернета Андреј Пустоваров у коментарима.

Будилник (1965-1997)

Ова емисија је емитована недељом у 9:30. У њој су наступале дечје креативне групе, приказиване су дечје представе и цртани филмови. Цртаће су бирала деца. Она су у редакцију слала писма у којима су давала своје предлоге шта желе да погледају, а водитељи су извлачили коверат са једном жељом.

Према сећању гледалаца, емисија је стварала веома пријатну атмосферу викенда и после ње деца су цео дан проводила у добром расположењу.  

Хоћу све да знам (1957-2010)

Ова образовна емисија је одговарала на различита дечја питања, на пример: Зашто се праве стаклене баште? Шта проучава палеонтологија? Како је настао новац? Филмска енциклопедија је давала научне, али једноставне одговоре и тако стекла популарност. У почетку су се епизоде приказивале у бисокопима пре пројекције филмова, а тек затим су прешле на телевизију. Шпицу на којој дечак чекићем разбија орах пратили су стихови Игора Раздорског: „Орах знања је тврд, али ми нећемо одустати! Да га разбијемо помаже нам емисија 'Хоћу све да знам'!“

2021. године емисија се поново појавила у онлајн-биоскопу „Кинопоиск“. Њен смисао је остао исти, само су промењени дизајн и питања на која одговара.

Дечји сат (1989-2015)

Емисија из позног СССР-а у забавном облику је децу учила енглески, француски и немачки језик. Сваки језик је имао своју причу. На пример, енглески се учио кроз причу о ванземаљцу по имену Биг Мази (цртани је обезбедио канал BBC). Такође, у емисији су приказивани страни цртани филмови, као и рецепти за једноставна јела.

Корисник Сергиус Русин се овако присећа емисије у коментарима на форуму: „...када је она почињала, био је то празник. До данас чувам рецепт за кекс 'клубничка', који су издиктирали водитељи. Веома је укусан. Мазија сам запамтио како иде кроз воћњак и берући шљиве говори: Пламз, пламз...“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“