Државна безбедност није ништа знала: Тајни подземни тунели близу Кремља

„Радници су копали испод најстаријег дела Москве, а ископану земљу су износили у џаковима за смеће кад падне ноћ“.

„Радници су копали испод најстаријег дела Москве, а ископану земљу су износили у џаковима за смеће кад падне ноћ“.

Максим Кушниренко, Дмитриј Абрамов
Бизнисмен из сумњивих кругова годинама је са својом фирмом тајно копао тунеле испод историјског центра Москве, а земљу је износио у џаковима кад падне ноћ. Све је било као у филму „Бекство из Шошенка“, док једнога дана Федерална служба безбедности (ФСБ) није закуцала копачима на врата.

Овај случај је започео као лукава пословна махинација, а завршио се у стилу правог холивудског блокбастера. Крајем 2000-их је грађевинска фирма „Старград“ победила на тендеру за реконструкцију пролаза између Театралног трга и Никољске улице – два велике културне и туристичке знаменитости надомак Црвеног трга.

Уговор је био потписан и све је било легитимно, што значи да се могло добро завршити само да директор компаније није ухваћен у једном врло сумњивом делу. У покушају да повећа површину за издавање у екстремно скупом центру града фирма „Старград“ је покренула сопствени илегални „грађевински пројекат” невиђених размера и невиђене дрскости. У питању је копање и изградња подземног простора на три нивоа површине 7.000 квадратних метара, и то испод историјских здања у центру града од којих нека потичу из 15. века.

Дивизија диверзаната

Амбициозни пројекат је почео и радници су копали тунеле испод најстаријег дела Москве. Земљу су извлачили у џаковима за смеће кад падне ноћ. Нико није приметио активност толиког интензитета буквално пред носом Федералне службе обезбеђења (ФСО), иако би требало да она у потпуности контролише простор око Кремља.

„Овај случај је почео као лукава пословна махинација, а завршио се као прави холивудски блокбастер“

„Ово место може да прикрива читаву дивизију диверзаната“, рекао је за издање Russia Beyond Дмитриј Абрамов, шеф канцеларије за локалну историју и проучавање Москве на Историјском и архивском институту Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ).

Абрамов је предводио експедицију у подземни простор који данас изгледа као огроман напуштени паркинг упечатљивих пропорција у фази распада. „Топловод је био отворен и водио је према Кремљу“, рекао је научник за портал Russia Beyond.

С обзиром на строге мере предострожности, на полицију и безбедносне службе које сада дејствују у Москви, веома је тешко замислити да је толико људи, а међу њима и гастарбајтера специјално ангажованих на грађевини, слободно лутало у непосредној близини Кремља. Они су, по Абрамовљевим речима, практично неометано приступали једном од најбоље чуваних рејона руске престонице.

Акција Федералне службе безбедности

Покушај је изненада прекинут 2008. године када је тадашњем градоначелнику Јурију Лушкову стигла жалба на тајанствени грађевински пројекат који угрожава историјске објекте у центру града. Уследила су саопштења у медијима, а затим су полиција и ФСБ извршили претрес овог простора.

Судећи по саопштењима медија, шеф компаније „Старград“ Борис Петросјан је побегао из земље страхујући за свој живот, будући да је, како се наводи, новац за овај велики пројекат добио од неименованих криминалних кругова, а није успео да га реализује.

„Данас подземни простор изгледа као огроман напуштени паркинг упечатљивих пропорција у фази распада“

„Они [градитељи] су изнели толико важног археолошког материјала и ми не можемо бити сигурни да нису нашли нешто вредно“, рекао је Абрамов.

Била је то грандиозна замисао, али је на цео случај брзо стављена тачка, а подземни простор је остао у затеченом стању. Тако је било донедавно, а онда је неколико новинара успешно продрло у подземље кроз три скривена, али слободна улаза.

Сада је Федерална служба обезбеђења (ФСО) озбиљније приступила овом питању и блокирала све улазе који потенцијално могу угрозити стратешке објекте, тј. Кремљ и оближње станице метроа.

Чини се да је цео случај затворен. Једно питање, међутим, ипак остаје нерешено. Како је могуће да градске власти нису приметиле активност таквог интензитета у свом најближем окружењу?

Питање остаје отворено чак и ако је тачно оно што је Петросјан тврдио пре него што је нестао: да је градња била легална и да су градски функционери одобрили пројекат.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“