„Пугачовљева сенка“ пратила је Царску Русију све до њеног краха 1917. године. Russia Beyond одговара на пет главних питања која се тичу устанка, уочи јубилеја крајем септембра.
1. По чему је био посебан Пугачовљев устанак?
Пугачовљев бунт је почео у септембру 1773. године и брзо се из централне Русије проширио у Сибир. Према саопштењима у бунту против власти учествовало је преко милион људи. Овај устанак је ујединио Башкире, Татаре и представнике других националности. Они су се противили променама у традиционалном начину живота њихове заједнице. Русија није доживела тако велике нереде све до двеју револуција на почетку 20. века које су изазвале пад империје.
У јеку устанка бунтовници су успели да формирају добро организовану армију од 100.000 војника, тако да је њен козачки предводник Јемељан Пугачов већ размишљао да крене на Москву.
Катарина II је била принуђена да што брже оконча рат са Турском (који је беснео у то време), како би могла преусмерити своје најбоље трупе на гушење устанка у земљи. Александар Пушкин је Пугачовљевом устанку посветио два своја дела.
2. Ко је био Пугачов?
Човек који је успео да уздрма моћну империју до самог темеља био је обичан козак из Донске области. Пугачов је ступио у армију, а затим дезертирао. Власти су га хватале неколико пута, али је он сваки пут успео да побегне. У септембру 1773. године он је покренуо акцију која је у почетку била мали локални бунт уралских козака.
У то време су козаци уживали посебан статус у Русији због својих војних обавеза јер су били вешти и неустрашиви ратници. Међутим, централна власт је укинула поједине њихове привилегије, тако да су се они побунили под вођством Јемељана Пугачова, који је прогласио себе за императора Петра III (цара који је умро/или убијен 10 година раније), и тако је постао личност која је ујединила све незадовољне козаке.
3. Зашто је устанак био толико успешан?
Бунт је трајао преко годину дана и добијао је на интензитету зато што су власти потцениле снагу бунтовника. На крају је царска власт била принуђена да концентрише огромне ресурсе на гушење овог покрета, али се он и даље ширио.
Отворени извори
И поред тога што је Пугачовљева армија изгубила многе важне битке против трупа Катарине II, народ у регионима се придруживао козачким редовима. Већина војника су били сељаци.
У 18. веку се положај сељака погоршао јер је кметство постало неподношљивије. Историчар Царске Русије Василиј Семевски тврдио је да су сељаци у Пугачовљевом покрету искристалисали своје жеље и схватили да желе личну слободу и земљу.
4. Какав је био Пугачовљев план?
Њихове тежње су се преточиле у манифест који је Пугачов издао у јулу 1774. године. Под именом императора Петра III он је објавио сељацима слободу и право да поседују земљу коју обрађују. Он их је такође ослободио пореза и такси. Пугачовљев манифест је дао сељацима исти статус који су имали козаци.
Међутим, то је био само први део чувеног документа. Друга половина је позивала Пугачовљеве присталице да „хватају, убијају и вешају све племиће који му се супротставе“. Пугачовљеве присталице су се одазвале овом позиву. Многи људи су побијени на територији где је беснео бунт. У једном рејону је убијено 348 од укупно 1.425 племића. Бунтовници су се сурово обрачунавали са својим жртвама. На пример, када су заузели Татишчевско утврђење одрали су кожу са његовог командира, заклали његову жену, а затим силовали и убили њихову ћерку.
5. Како су власти изашле на крај са побуњеницима?
Регуларне трупе су биле исто тако сурове. У гушењу устанка су убијене хиљаде људи. Многима је на челу жигосана реч „лопов“ пре него што ће бити послати на робију у Сибир.
Мери Еванс / Global Look Press
Пугачов и његове присталице су на крају побеђени у августу 1774. године али је он као и увек успео да побегне са неколицином присталица. Ускоро је, међутим, довезен у Москву у малом дрвеном кавезу. За његов превоз је био одговоран чувени војсковођа Александар Суворов.
У Москви је Пугачову одсечена глава. Пре егзекуције је био миран и није испољавао страх. Пао је на колена и замолио од народа опроштај.
Власти су покушале да избришу његово име из историје. Кућа му је спаљена, а село преименовано. Чак и река где је почео бунт не зове се више Јаик него Урал. Са друге стране, како је једном писао познати руски либерални мислилац Петар Струве, Пугачов је утро пут укидању кметства који је на крају остварио цар Александар II готово 100 година касније, 1861.