Како су Американци за длаку избегли „Чернобиљ“ близу своје источне обале

Совјетска подморница К-219, оштећена услед унутрашње експлозије течног ракетног горива.

Совјетска подморница К-219, оштећена услед унутрашње експлозије течног ракетног горива.

Public domain
Захваљујући професионализму и вештини совјетске посаде у јесен 1986. године није дошло до нуклеране трагедије у подморници која је пловила близу америчких обала и била наоружана балистичким ракетама.

Ситница прерасла у велику опасност

Почетком септембра 1986. године совјетска подморница К-219 наоружана балистичким ракетама, напустила је базу Северне флоте у Гаџијеву и отиснула се у Атлантски океан на своју тринаесту и последњу пловидбу.

Пред почетак пловидбе у шести ракетни силос је помало почела да улази вода, али нико не би одложио пловидбу због тако ситног проблема. Међутим, управо то је и изазвало трагедију. Када је подморница упловила у Саргашко море вода је већ толико улазила да су је морнари морали испумпавати два пута дневно.

До хаварије је дошло када је подморница извела чувени тактички маневар совјетских подморница које су Американци звали „луди Иван“. Реч је о наглом заокрету који омогућава да се помоћу сонара провери такозвана „мртва зона“ у којој се обично налазе америчке подморнице.

Услед сложеног маневра ракетни силос је изгубио херметичност и убрзо се напунио водом. Трећег октобра је експлодирала конвенционална бојева глава и избацила нуклеарну ракету у океан.

Подморница К-219 је у Атлантику била наоружана са 16 балистичких нуклеарних ракета Р-27. По речима капетана КГБ-а Валерија Пшеничног који се налазио у овој подморници, она је била позната као „убица градова“ јер је укупна моћ њеног нуклеарног наоружања била 300 пута већа од атомске бомбе бачене на Хирошиму. Експлозија 15 преосталих балистичких ракета имала би катастрофалне последице у читавом региону.

Спречена нуклеарна трагедија

Експлозија ракете у шестом силосу оштетила је труп подморнице, тако да је она морала испливати на површину. Четврти одсек је евакуисан због токсичних гасова од ракетног горива.

Морнари су искључили нуклеарни реактор да би спречили детонацију осталих балистичких ракета. Међутим, у експлозији је оштећен систем за даљинско управљање реактором, тако да су натпоручник Николај Беликов и морнар Сергеј Премињин ушли у седми одсек да ручно искључе реактор помоћу четири полуге. Међутим, температура у одсеку је била 70 степени Целзијуса.

Беликов је искључио три полуге, али је изгубио свест када је изашао из опасне зоне. Премињин је искључио четврти, али није успео да се врати јер се поклопац секције заглавио због разлике у притиску. Премињину је посмртно додељен Орден Црвене звезде, а касније му је дато и звање Хероја Руске Федерације.

Сергеј Премињин.

Америчка помоћ одбијена

Ратна морнарица САД је пажљиво пратила ситуацију и истраживала место хаварије помоћу своје подморнице USS Augusta и авиона Lockheed P-3 Orion.

Совјетско руководство није хтело да пошаље подморнице у помоћ да не би открило положај својих стратешких снага у Атлантику. Због тога су совјетски трговачки бродови упућени на лице места, као и совјетски авиони са Кубе.

Совјетска посада није могла прихватити помоћ САД јер би то значило да Совјети не могу сами да реше проблем. Поред тога, знало се да су Американцима потребни поверљиви документи и опрема са подморнице. Совјетски лидер Михаил Горбачов саопштио је америчком председнику Роналду Регану да се догодила катастрофа, што је био први такав случај у историји Хладног рата.

Зашто је потонула подморница К-219?

Посада је успешно евакуисана, остао је само капетан Игор Британов. Касније је он овако објаснио свој поступак: „Да сам напустио нашу подморницу она би постала ничије пловило. Према међународном праву, онај који нађе напуштено пловило постаје његов власник. Зато сам морао остати у подморници јер би Американци у противном могли да је запоседну“.

К-219 је шлепао совјетски теретни брод „Красногвардејск“ брзином од 5 км на час, али оштећеној подморници је било суђено да никада не стигне кући. У ноћи између 5. и 6. октобра сајла се прекинула и подморница је почела да тоне. Још увек се не зна зашто се то догодило.

Алексеј Гакељ, четврти помоћник на спасилачком броду „Анатолиј Васиљев“ рекао је да су совјетски морнари били уверени да су за то криви Американци. Америчка подморница USS Augusta је могла некако пресећи сајлу, или помоћу перископа, или помоћу специјалних снага.

Подморница К-219 је потонула на дно Саргашког мора на дубину од 6 километара. Посада није кажњена због губитка стратешке подморнице, али није била ни награђена за спречавање катастрофе.

Постоји ли данас опасност?

По мишљењу експерата, данас од подморнице не прети никаква нуклеарна опасност. Плутонијум не може доспети на површину јер на тако великој дубини нема струјања воде.

Међутим, и даље постоји могућност радиоактивног загађења преко ланца исхране, али никада нећемо сазнати колико је та опасност заиста велика јер се резултати свих подводних истраживања у овом подручју држе у тајности.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“