Како је „Луди Иван“ утеривао страх у кости Американцима

Игра мачке и миша 

Сукоб између совјетских и америчких подморница за време Хладног рата се одигравао преко седам мора. Америчке су јуриле за совјетским стратешким ракетним подморницама, баш као што су совјетске подморнице јуриле за америчким.

Како је рекао бивши капетан балистичких ракетних подморница К-84 и К-40 Игор Курдин, главни задатак нуклеарне оружане подморнице на борбеној дужности био је да побегне од туђе подморнице, јер се стратешки задатак није могао извести ако је на путу била непријатељска подморница.

То је било врло компликовано, зато што је свака подморница имала „мртву зону“  - простор иза пловила који сонар није могао да чује због буке механизама и пропелера. Амерички ловци би се скривали у тој зони и пратили совјетске стратешке подморнице незапажени.

Постојао је посебан тактички маневар за откривање таквих подморница, команда „потврда да нас нико не прати“,  рекао је Курдин за Russia Beyond. А Американци су за то измислили свој назив - „Луди Иван“.

Маневар је изгледао овако: подморница је правила оштре и честе заокрете за 90 или чак 180 степени, да би сонорима открила објекте у „мртвој зони“.

Како се појавио надимак „Луди Иван“

Израз се први пут појавио након инцидента са совјетском нуклеарном подморницом К-108 и америчком Таутог (ССН-639), класе Sturgeon, 20. јуна 1970. у Охотском мору, недалеко од Камчатке.

Таутог је на великој близини пратио совјетску подморницу, а Руси то нису знали. Одједном је К-108 извео низ оштрих заокрета и нестао са радара.

Капетан совјетске подморнице, 1968.

И. Гричер/RIA Novosti

Американци нису никако могли да пронађу положај совјетске подморнице, све док нису ударили у њу. Срећом, није било ни жртава ни критичне штете, и подморнице су се разишле.

Америчка морнарица је била у шоку и и прво време није знала како да реагује на тако опасан и непредвидљив маневар. Након инцидента америчким морнарима је наређено да не прилазе превише близу Русима када их буду пратили.

Једини начин борити се против „Лудог Ивана“ био је зауставити моторе и пловити у потпуној тишини. 

Међутим, подморница је увек ишла напред по инерцији, а судар из 1970. није био једини такав случај. Срећом, такви судари се никада нису завршавали великим катастрофама.

Када је „Луди Иван“ заиста постао опасан

Ипак, једном је маневар совјетске подморнице довео до бродолома. Једино што у томе нису били умешани Американци.

У септембру 1986. подморница К-219 са балистичким ракетама кренула је у пловидбу Атлантским океаном. Мало цурење воде су у почетку игнорисали, али то се убрзо претворило у велики проблем. Морнари су морали да двапут дневно да испумпавају воду.

Тада је „Луди Иван“ послужио као катализатор несреће.

После овог компликовног маневра ракетни силос се напунио водом. Експлозија бојеве главе је избацила ракету Р-27 у океан.

Посада је извела подморницу на површину и све животе сем једног су спасили совјетски цивилни бродови. Подморница К-219 је потонула у Саргашком мору на дубини од готово 6 км, а тамо лежи и данас.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!