Како су Руси постали православци?

Када свештеник у најисточнијем православном храму Русије, на Командорским острвима у Беринговом мору (скоро 5.000 км источно од Москве), почиње да служи литургију у 8 сати ујутру, у главном граду Русије још није протекао претходни дан.

Скоро свака црквена заједница у Русији има свој храм. То уопште не чуди, с обзиром да је према статистици око 75% грађана Русије православне вере.

Први хришћани

Словени су до краја 10. века углавном били пагани, с тим што су различите заједнице поштовале и своја сопствена „локална“ божанства. Кад су хтели да победе у рату приносили су жртву Перуну, богу грома и рата, а кад су хтели обилну летину молили су се Мокоши.

Прва је православље примила кнегиња Олга (920-969). Она се крстила 950. године у Византији, где је примила православље. Њен унук Владимир (960-1015) је покрстио сав народ.

Поједини историчари сматрају да је амбициозни кнез Владимир пре свега желео да уједини земљу и да је из тог разлога одбацио култ Перуна и примио хришћанство. Тако је уједно добио и утицајног страног савезника. Са друге стране, Руска православна црква је канонизовала кнеза Владимира као светитеља.

Избор религије

Према Несторовом летопису, Владимир је желео да проучи све доступне варијанте па је позвао представнике различитих религија: православца из Византије, католика из Римске империје, муслимана са Волге и хазарског рабина.

Ислам је одбачен чим је Владимир сазнао да је муслиманима забрањено да пију вино. Рабина је Владимир питао: „Добро, ако је јудаизам тако велики где је онда ваша земља“. Рабин се збунио и одговорио да је света земља његовог народа окупирана. „Ако сте ви изгубили своју земљу, како ја могу да се ослоним на вашу веру“, питао је Владимир. Католике је одбио уз следеће образложење: „Наши очеви одбацише вашу веру, па је одбацујемо и ми“.

Византијски свештеник је оставио снажан утисак на руског кнеза. И људи које је Владимир послао у Константинопољ вратили су се очарани лепотом православних храмова и богослужења. Тако је Владимир одлучио да прими православље. Крстио се 988. године и одлучио да покрсти цео свој народ.

Поједини историчари сматрају да се Владимирово обраћање у православно хришћанство више тицало побољшања односа са хришћанским државама, него стварног расположења. Наиме, Византија је за Русију била важан трговачки партнер.

И после хиљаду година

Руски народ је искрено прихватио нову веру и ево већ преко хиљаду година је православно хришћанство доминантна религија у Русији. Када су бољшевици дошли на власт 1917. године покушали су да претворе Русију у атеистичку државу, прогонили су вернике и убијали свештенике и монахе. Бар тако је било у првим годинама бољшевичке власти. Временом је то противљење вери попустило, нарочито у току Другог светског рата, али је молитва и посета храму у Совјетском Савезу била непожељна појава све до краја 1980-их.

Чим се СССР распао, православље је поново постало доминантно. Истина, и свештеници и социолози истичу да многи Руси који се изјашњавају као православни хришћани не посте и не посећују редовно богослужења. Према подацима анкете из 2014. године, 79% православних не пости, a 63% не посећује богослужења. Ти људи своју верску припадност углавном доживљавају као питање идентитета.

„Вера не продире дубоко у наш живот и у наше свакодневно понашање“, истакао је Сергеј Кравец, руководилац Центра „Православна енциклопедија“. Питање је да ли би кнез Владимир био задовољан таквим стањем.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој Russia Beyond одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!