Објављени тајни документи везани за Стаљинградску битку: О јунаштву кратко и јасно

TASS
2. фебруара је годишњица слома немачке војске на Волги. Тада је Трећи рајх доживео ударац од кога се више није могао опоравити. Russia Beyond представља најзанимљивије одломке из докумената посвећених борби за Стаљинград који су држани у тајности, а сада их је Министарство одбране објавило.

Паулусова капитулација

Совјетској армији се 31. јануара предала Шеста армија Вермахта на челу са генералом Паулусом, непосредно пре тога унапређеним у чин фелдмаршала. Тај догађај је снажно потресао целу Немачку у којој је тада проглашена тродневна жалост. Стаљину је о томе први рапортирао маршал Константин Рокосовски телеграмом:

„Бивши командант Шесте немачке армије, генрал-пуковник тенковских трупа а сада генерал-фелдмаршал Паулус, као и начелник штаба Шесте немачке армије генерал-мајор Шмит са штабом, предали су се нашим јединицама и 31.01.1943. су доведени у штаб 64. армије. Одатле се шаљу у штаб Донског фронта. Командовање јужном групом Паулус је препустио команаданту 7. пешадијске дивизије, генерал-мајору (презиме), а овај је наредио тупама јужне групе да обуставе борбена дејства и сам се такође предао. Борбена дејства јужне групе немачке војске су обустављена и сада се њени војници предају нашој армији. Паулус је одбио да нареди северној групи прекид борбених дејстава, под изговором да он њима више не командује. Северна група немачких трупа и даље упорно пружа отпор. Командир трупа Донског фронта, генрал-пуковник Рокосовски“.

Предаја Паулуса, 31. јануар 1943.

Новости са фронта

Веома је занимљиво читати новине које су у то време штампане на фронту. За њих су карактеристичне белешке о подвизима разних јединица и појединих војника и официра Црвене армије.

На пример, ево шта пише борбени лист 13. гардијске стрељачке дивизије „За слом непријатеља“ од 6. септембра 1942. године, када је Стаљинградска битка још увек била у пуном јеку:

„Борбене заставе пукова, бригада и дивизија Стаљинградског фронта прославиле су се у многим ратним подвизима. Многи пукови и дивизије сада иду у бој под гардијским заставама. Сваки дан борбе рађа на хиљаде хероја. Данас ратници на фронту са радошћу сазнају вести о храбрим подвизима батаљона којим командује натпоручник Проњкин. Овај јуначки батаљон је храбрим и вештим маневром заузео непријатељско упориште које су бранила два непријатељска батаљона. Подвизима се прославила и херојска јединица којом командује потпуковник Горелик. Она је издржала напад 130 немачких тенкова“.

Документи о наградама. „Кућа Павлова“

Највећи део материјала који је објавило Министарство одбране Русије везан је за пропратне документе уз награде, где се говори о правом јунаштву. Један од најпознатијих хероја Стаљинградске битке је командир митраљеског одељења 42. гардијског пука 13. гардијске стрељачке дивизије, гардијски водник Јаков Павлов. Он је са неколико својих бораца 58 дана бранио једну зграду у Стаљинграду, која је касније добила име по њему. „Кућа Павлова“ постала је позната захваљујући честом поређењу да је Вермахт у борби за ту кућу изгубио више војника него приликом заузимања Париза.

„Немци су 10.10.1942. непрекидним пребацивањем нових снага притисли наше јединице уз Волгу. На тргу „Девети јануар” непријатељ је тога дана заузео зграду која је имала посебно важан стратешки значај. Из те зграде се видео скоро цео Стаљинград и могла се отварати ватра на оне који прелазе Волгу. Команда пука и дивизије је поставила задатак да се та зграда заузме. Немци су добро схватали важност те зграде, и зато су је свим силама бранили. Задатак ослобађања зграде поверен је командиру митраљеског одељења гарде, воднику Јакову Павлову.

Павлов је повео три борца и кренуо у извршавање овог крајње тешког борбеног задатка. Немци су их приметили како пузе према згради преко асфалтиране улице и отворили су паљбу из свег расположивог оружја, али су руски борци већ стигли до зида зграде. Продревши у кућу Павлов је оставио једног борца на улазу, а са другим је прегледао просторије у приземљу и у једној од њих приметио групу од осам Немаца. Тихо су се прикрали тој соби и бомбама побили целу групу. Приликом даље провере просторија Павлов је открио у подруму групу од седам Немаца. И њих је ликвидирао ватром из аутомата“.

Војници Црвене армије на улицама Стаљинграда.

Ове сувопарне фразе не могу да опишу сав ужас уличних борби које нису виђене у историји ни пре Стаљинграда ни после њега, када се у непријатеља пуцало са малог растојања, готово надохват руке.

„Четворица храбрих бораца су постепено очистили зграду од непријатељских војника и заузели је. Митраљезе који су остали као трофеј после Немаца, Павлов је поставио на три стране и учврстио борбени положај. Њих четворица су држали зграду 30 дана и ноћи одбивши преко 40 контранапада. За то време су ликвидирали скоро цео батаљон немачке пешадије. Лично Павлов је убио преко 90 Немаца. Зграда је брањена до потпуне ликвидације немачких одреда око ње. Павлов је у борбама у Стаљинграду рањен 25.11.1942. и евакуисан у болницу. За јунаштво и храброст испољену у борби против немачких завојевача добио је звање ’Херој Совјетског Савеза’“.

Лаконске фазе докумената о награђеним борцима су квинтесенција једне од најстрашнијих битака у историји човечанства и живи летопис подвига стаљинградских јунака о којима се и данас снимају филмови и пишу књиге.

Прочитајте још: Како је Црвена армија победила у Стаљинградској бици: Три најважнија фактора

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“