Стаљинградски пакао у мемоарима његових сведока

Немци су напали Стаљинград средином јула 1942. Ако би град који је носио име совјетског вође пао у руке Хитлеру, Немцима би постала доступна толико потребна кавкаска и каспијска нафта, што би имало катастрофалне стратешке последице по СССР. Борба за град је почела 23. августа после разорног бомбардовања и трајала је два месеца, до контраофанзиве Црвене амије.

Бомбардовање Стаљинграда

„Масовно бомбардовање из ваздуха. Након два сата је град уништен. Свуда је био дим, није било ваздуха, гореле су ватре... Све је горело, чак и цигле. Пуцали смо на непријатељске авионе чак и из обичних пушака. Ово је пакао, пакао на земљи!“ – написала је у свом дневнику Марина Красних, припадница противваздушног артиљеријског пука.

То је било највеће бомбардовање немачког ваздухопловства у Другом светском рату. Извршено је преко 2.000 летова.

МАММ / МДФ/ russiainphoto

„Зграде су у пламену. Руше се здања, дворци културе, школе, институти, позоришта и разни кабинети. Град је претворен у пакао. Бомбе и даље падају са неба које је тамно од дима. Сав централни део града је у невероватно великом пожару. Због високих температура је почео да дува необично јак ветар који је потпиривао пламен. Сада, по свему судећи, све гори. И небо, и сав простор с краја на крај хоризонта“, описује Алексеј Чујанов, руководилац Стаљинградске партијске организације и сведок бомбардовања.

Сматра се да је температура у центру града достигла 1.000 степени Целзијуса. У том тренутку је то било намасовније бомбардовање немачког ваздухопловства у Другом светском рату. У њему је изведено преко 2.000 борбених летова. Стаљинград је сравњен са земљом. Нико не зна колико је становника погинуло. Процене се крећу од 40.000 до 90.000. Историчари кажу да су Немци намеравали да потпуно онемогуће одбрану града уништавањем његовог индустријског потенцијала и застрашивањем његових бранилаца.

Нешто слично су учинили савезници у Хамбургу, Дрездену и Токију. Међутим, за разлику од тих градова, Стаљинград је и даље пружао отпор.

Кућа Павлова

„Трећег октобра непријатељ је почео да напада нашу зграду. Покушао је да је заузме по сваку цену јер је то место било кључно за прилаз Волги. Сваког дана смо бранили зграду од неколико свирепих напада. За два месеца, колико је трајала одбрана зграде, у њој су учествовала 24 човека, али их у једном тренутку никада није било више од 15. Ми смо ликвидирали многе Хитлеровце“, написао је Иван Афанасјев, један од бранилаца зграде.

Јаков Павлов и чувена кућа коју је бранио.

Zelma/RIA Novosti

Генерал Василиј Чујков, један од команданата у борбама за Стаљинград, касније је у својим меморарима написао да су Немци изгубили више људи покушавајући да заузму Кућу Павлова, него приликом заузимања Париза.

„Нас, шачицу бораца, засипали су бомбама немачки авиони, нападали непријатељски тенкови и немилице су нас гађала немачка артиљеријска оруђа и минобацачи. Пуцњава из митраљеза и аутоматских пушака није престајала ни за тренутак. Нисмо имали муниције, воде и хране. Због експлозија пројектила није било ни ваздуха“, причао је касније водник Јаков Павлов.

Војници Црвене армије пружили су немачким трупама снажан отпор.

Zelma/RIA Novosti

Кажу да је на карти која је припадала фелдмаршалу Паулусу, команданту немачких снага на Стаљинградском фронту, Кућа Павлова била означена као тврђава. Пре рата је то била обична петоспратна стамбена зграда, а после рата је постала симбол отпора бораца Црвене армије у Стаљинграду.

„Стаљинград је пакао“

„Нисам јео од јуче. Пио сам само кафу. Потпуно сам очајан. Боже, колико ће ово трајати? Рањени војници су са нама, не можемо да их склонимо. Опкољени смо. Стаљинград је пакао. Кувамо месо мртвих коња. Нема соли. Многи су заражени дизентеријом. Какав ужасан живот! Шта сам то лоше урадио у животу да бих био овако кажњен? Овде у овом подруму једва се сместило 30 људи. Смркава се у 2 сата. Ноћ је дуга. Хоће ли некада сванути дан?“, написао је непознати немачки десетар у свом дневнику 10. децембра. Највероватније аутор дневника није преживео. Његове белешке су совјетски војници пронашли крајем децембра или почетком јануара.

Немци су у совјетској контраофанзиви имали велике губитке у људству и техници.

МАММ / МДФ/ russiainphoto

Немачке трупе нису очекивале совјетску контраофанзиву која је почела 19. новембра, тако да је Црвена Армија успела да опколи Шесту немачку армију и јединице њених савезника. Заробљено је преко 90.000 немачких војника. Немачка и њени сателити су изгубили укупно око милион војника. Стаљинградска битка је била преломни тренутак у рату против нацистичке Немачке.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!