Убица Стаљинових непријатеља: Најопаснији совјетски шпијун у акцији

Упечатљиви су и сами називи Судоплатовљевих биографија које су написали руски аутори: „Геније терора“, „Стаљинов ловац на вукове“ и „Стаљинов терминатор“. Многи тврде да је он као шеф Стаљинове администрације за посебне задатке био одговоран за сурове репресије и злочине извршене од 1930-их до 1950-их.

Његов унук је, међутим, рекао у једном интервјуу: „Мој деда је био тајни агент, а не џелат“. И сам Судоплатов је о себи слично говорио. У својим мемоарима под називом „Специјални задаци: Сећања непожељног сведока – совјетског шпијуна“, он је делимично признао своју кривицу за Стаљинове бруталне операције, али је рекао да је поступао као патриота. „Ја сам био убеђени комуниста“, писао је он.

У сваком случају, не може се рећи да је Судоплатову живот био лак. После смрти свог вође провео је 15 година у затвору, а пре тога је био један од најутицајнијих људи у СССР-у.

1. Бомба у бомбоњери

Рођени Украјинац, Судоплатов је ступио у Црвену армију када му је било 12 година, и целог живота је био убеђени комуниста. Почев од краја 1920-их радио је у совјетским тајним службама (ЧК – ОГПУ – НКВД) и брзо напредовао.

Четири године је био на задатку као тајни агент убачен у редове украјинских националиста. Стаљин је 1938. године наредио Судоплатову да убије вођу те групе Јевгенија Коноваљца, који се повезао са Хитлером и планирао да подигне оружани устанак у Украјини. „План је био да се Коноваљцу уручи поклон са експлозивном направом“, написао је касније Судоплатов.

У Ротердаму се Судоплатов састао са Коноваљцем који га је познавао и сматрао верним националистом. Судоплатов му је поклонио украјинску бомбоњеру, а затим се поздравио и отишао. После неколико минута је бомбоњера експлодирала, а Коноваљцев је у тој експлозији погинуо. То је било прво у низу многих убистава које је успешно обавио Судоплатов.

2. Цепин за лед у глави Лава Троцког

По повратку у Москву Судоплатов је живео у страху иако је био високи функционер Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД). Велика Стаљинова чистка је била у пуном јеку. Судоплатов је видео хапшења и погубљења својих колега и шефова. „Ми [официри обавештајне службе] бојали смо се за свој живот очекујући да ће нас наш сопствени систем уништити“, сећао се он.

Уместо тога су Стаљин и нови начелник НКВД-а Лаврентиј Берија поставили Судоплатова на место заменика директора одељења спољне обавештајне службе НКВД и наредили му да испланира убиство Троцког. Некадашњи вођа бољшевика Лав Троцки изгубио је битку за власт коју је водио против Стаљина и одбегао је у Мексико где је живео критикујући стаљинизам, и, како је рекао Стаљин, „упућујући изазов СССР-у као лидеру међународног комунистичког покрета“.

Судоплатов је беспрекорно испланирао убиство сарађујући са колегама који су као тајни агенти радили у Шпанији за време Грађанског рата 1936-1939. Један од тих агената, поручник Рамон Меркадер, отпутовао је у Мексико, представљао се као присталица Троцког и постепено се увукао у његово непосредно окружење. Меркадер је 20. августа 1940. године убио Троцког цепином за лед.

3. Операција „Манастир“

У Другом светском рату је Судоплатов са својим људима организовао операције против Немачке. Он је био задужен за најбоље тадашње шпијуне: групу „Црвени оркестар“, Ричарда Зоргеа, Кима Филбија, Рудолфа Абела, итд. Поред тога, Судоплатов је организовао и партизанске и диверзантске акције у непријатељској позадини.

Једна од његових најважнијих акција била је операција „Манастир“. Један тајни агент се представио као антисовјетски настројени руски племић (био је то Александар Демјанов, који је заиста имао племићко порекло) и тако успео да се убаци у немачку обавештајну службу. Он је четири године дезинформисао нацисте на врло високом нивоу.

Понекад је то имало одлучујућу улогу у развоју догађаја, на пример када су 1942. године „Немци очекивали да ће совјетска офанзива бити концентрисана на Ржев и да ће је они тамо зауставити, али их је уместо тога врло непријатно изненадила контраофанзива у Стаљинграду“, написао је Судоплатов. То је довело до великог пораза нациста и изменило читав ток рата.

4. Операција „Березино”

Судоплатов и његови људи су 1944. године планирали операцију „Березино” (у изворима на енглеском језику та операција се зове „Шерхорн“). Помоћу лажних извора совјетска обавештајна служба је убедила Немце који су одступали у Источној Европи да је у Белорусији иза линије фронта остала јединица Вермахта у којој је било око 2.000 војника.

Берлин је слао „својим јунацима“ оружје, а оно је доспевало у руке Совјетима. Прави официр Шерхорн, који је тобоже командовао измишљеном јединицом, фактички је био заробљеник кога је врбовала Москва. Немачка је до самог краја рата, тј. до маја 1945. године трошила ресурсе, људство и време, пружајући помоћ непостојећим „јунацима“.

... и тако даље

Судоплатовљев живот је обавијен велом легенди. Он је сам те легенде „потхрањивао“. На пример у књизи „Специјални задаци“ тврдио је да је он био шеф специјалне канцеларије одговорне за прикупљање података о нуклеарном програму САД. Међутим, како у часопису The Bulletin пише научни дописник Сергеј Лесков, „према архивским подацима канцеларија [којом је он руководио] није имала директне контакте са мрежом агената, а у Судоплатовљевим мемоарима не помињу се многи људи који су учествовали у операцији прибављања података из САД”.

После Стаљинове смрти 1953. године Судоплатовљев начелник Лаврентиј Берија ухапшен је и погубљен. Судоплатов је остао жив, али је оптужен за заверу и планирање преврата (што вероватно није одговарало истини), као и за рад у тајној лабораторији где су на људима тестирани смртоносни отрови.

Судоплатов је провео у затвору 15 година (1953-1968), преживео је три мождана удара и ослепео на једно око. Русија је тек 1992. године рехабилитовала једног од најуспешнијих совјетских обавештајаца.

Ако вас интересује историја совјетске обавештајне службе, прочитајте како су агенти ОГПУ-НКВД убијали најљуће непријатеље СССР-а у иностранству у тексту Пронаћи и ликвидирати: Три мрска совјетска непријатеља на нишану КГБ-а