Како је двоглави орао постао национални симбол Русије

Птица треба да гледа на Запад и на Исток, тако да су јој две главе добродошле.

Птица треба да гледа на Запад и на Исток, тако да су јој две главе добродошле.

Наталија Носова
Императорска птица са двема главама, од којих је једна окренута према Истоку а друга према Западу, вековима је била званичан грб Русије, изузев совјетског периода. Тај амблем је, међутим, далеко старији од руске државе. Његови корени сежу у доба древних цивилизација.

Орао је прилично распрострањен симбол на грбовима држава, исто као и лав. „Он је цар птица, као што је лав цар животиња. Орао је повезан са култом сунца“, објашњава Георгиј Вилинбахов, председник Хералдичког савета Русије.

Приказом орла су били украшени знаци многих империја. Римски легиони су носили барјаке са сликом ове славне птице када су ишли у бој. Чак и данас многе земље имају орла на свом званичном грбу. На великом печату САД приказан је бели орао са 13 стрела и маслиновом гранчицом, док је црни орао на грбу Немачке.

Руски орао је посебан. Он има две главе окренуте у супротну страну. Али ни то није једини такав случај. Србија, Албанија и Црна Гора такође имају грбове са двоглавим птицама. Шта све то значи? Зар једна глава није довољна?

Наслеђе Хетита у Византији

Двоглави орао је стара „птичица“. Његови први прикази (усечени у камену) приписују се Хетитима који су живели на Блиском истоку у 13. веку пре нове ере. Од тада се двоглави орао с времена на време појављује како на Истоку, тако и на Западу. Посебно високо је тај орао полетео у Византијској империји (395-1453).

Историчар Јевгениј Пчелов је на предавању посвећеном историји грба Русије истакао да Византијци нису имали званичан грб, а двоглави орао се појавио на одорама и металном новцу Византијске империје, симболизујући јединство. „Они су хтели да нагласе како је империја ујединила Исток и Запад под своја крила“, објаснио је Пчелов. „Орао има две главе, али једно тело“.

Већина историчара сматра да су сви народи који користе двоглавог орла као „заштитни знак“ наследили тај симбол из Византије путем династичких бракова. „У средњем веку није било могуће узети симбол друге земље само зато што се он некоме допада. То је био знак савеза и добрих односа“, рекао је Пчелов.

Царско наслеђе

Управо тако су Србија, Албанија и Црна Гора добиле своје грбове, а Русија је следила тај пример. Велики московски кнез Иван III оженио се 1472. године византијском принцезом Софијом Палеолог. Неколико деценија касније, 1497. године појавио се први званичан руски печат са двоглавим орлом.

За Ивана је од изузетно велике важности било преузимање византијског наслеђа. Турци су 1453. године заузели Константинопољ, после чега је Русија постала водећа православна сила, а њен сопствени орао је закрилио и Исток и Запад.

„Пре него што се Византијска империја угасила, она је увек доживљавана као велика сила. Чак и после њеног пада руски владари су желели да доведу Русију у везу са византијским симболом“, објаснио је Јевгениј Пчелов.

Орао у руским приликама

У Русији је двоглави орао увек праћен још једним националним симболом – коњаником који убија аждају копљем. Тај симбол је увек ношен на штиту. Симбол Москве као главног града Русије је коњаник који се обично схвата као свети Георгије Победоносац. Међутим, пошто је Русија грађанска држава такво тумачење је незванично.

Грб се мењао током историје. Орао је мењао боју од златне до црне, а затим поново постао златан. Поред тога, час је имао, а час није имао круну на главама. У садашњем грбу свака глава има своју круну, а изнад њих лебди трећа која је велика, и то додатно симболизује јединство. Орао у канџама држи жезал и державу – симболе власти и ауторитета.

Садашња интерпретација грба веома личи на оне које су коришћене у Руској империји. Када је монархија свргнута, орао је побелео (можда је само побледео). Око 70 година, колико су бољшевици били на власти, птица се одмарала, јер су уместо ње ставили срп и чекић. Орао се вратио 1993. године, и даље гледа у разним правцима и носи три круне на две главе.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој Russia Beyojd одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“