Косоока Русија: Познате личности азијског порекла које су оставиле трага у руској историји

Kinopoisk
Русија заузима огроман простор Евроазије од Балтичког мора до Тихог океана, а већина њене територије се налази у Азији. Упознајмо ближе људе типичног азијског порекла који су „усталасали“ многе сфере друштвеног живота Русије, од политике до спорта.

1. Петар Бадмајев, доктор тибетске медицине

Петар Бадмајев

Петар Бадмајев (1851-1920) потекао је из породице бурјатског порекла. Рођен је у Иркутску (5.300 км источно од Москве). Завршио је Источно одељење Санктпетербуршког универзитета. Прославио се као доктор тибетске медицине. Бадмајев је гајио биљке и траве у свом врту, а његове методе (иако су држане у тајности) биле су толико ефикасне да је он на крају постао лични лекар императора Александра III и његовог сина Николаја II. Бадмајев је много учинио за свој бурјатски завичај – допринео је побољшању образовања, основао дневни лист и организацију за експлоатацију злата у Бајкалском региону. Бадмајевљева истраживања тибетске медицине призната су тек после његове смрти, када је 1991. године Руска академија наука објавила књигу његових радова.

2. Виктор Цој, легенда руског рока

Виктор Цој

Виктор Цој (1962-1990) је рођен у Русији као Корејац и због тога нико није могао очекивати да ће он постати глас читавог једног поколења. Он у своје време није био ни најлепши ни најталентованији музичар у Петербургу (тадашњем Лењинграду), али су његове песме постале легендарне. Цој се није борио против стварности, него је тврдио да се стварност може игнорисати, с обзиром да су промене неизбежне. Његови текстови су доста једноставни. Цој је користио обичне руске речи да пошаље моћне поруке које су могле (и још увек могу) да се односе на свакога. Наравно, он није био мајстор стиха као Пушкин или Бродски, али је свакако обезбедио себи место у руској историји.

3. Сергеј Шојгу, политичар

Сергеј Шојгу

Рођен је у руској Републици Туви 1955. године. Најпре је радио у грађевинском сектору, а после 1991. године постао је шеф владиног комитета за ванредне ситуације и грађанску самоодбрану. Од 1994. од 2012. је био министар за ванредне ситуације, а 2012. је постављен за министра одбране Русије. Шојгу је федерални министар са најдужим стажем. Према социолошким анкетама, неколико пута је проглашен за најпоузданијег министра у влади. Шојгу је православни хришћанин, али помаже и будистима у Русији јер је будизам распрострањен у његовом завичају.

4. Сергеј Кавагое, музичар

Сергеј Кавагое

Он је релативно непознат у Русији. Много више је позната његова „Машина времени“ („Времеплов“), једна од најпопуларнијих руских рок група током 1970-их. Отац Сергеја Кавагое (1953 - 2008) био је Сиро Кавагое, преводилац јапанске амбасаде у СССР-у. Сергеј је имао рођаке у Јапану па је могао да наручи скупе јапанске електричне гитаре (које су у Совјетском Савезу биле реткост) и зато је позван да свира са Андрејем Макаревичем, оснивачем групе „Машина времени“ и да донесе своју опрему. Са Сергејем као чланом групе овај бенд је добио могућност да користи најбоље музичке инструменте у земљи. Кавагое је свирао многе од тих инструмената и компоновао музику.

Групу „Машина времени“ је напустио 1979. године због „ауторског“ конфликта и основао „Воскресение“. То је такође била популарна руска рок група. Сергеј Кавагое је крајем 1980-их отпутовао из Русије у Јапан, а затим у Канаду. Нажалост, никада се није вратио музици. Умро је 2008. године од срчане инсуфицијенције.

5. Костја Цзју, боксер

Костја Цзју

Костја Цзју је рођен 1969. године у Јекатеринбуршкој области, у корејској породици. Деда му је био Корејац који је емигрирао из Кине. Костја је почео да се бави боксом са 9 година, а са 17 је постао млади шампион СССР-а. Затим је 1989. и 1991. године био европски шампион, а 1991. године и светски шампион. Од 2001. до 2003. Цзју ниједном није поражен.

Завршио је професионалну каријеру 2005, када му је било 36 година, и почео да обучава младе боксере. Поред тога, доста се бави добротворном делатношћу и развојем бокса у Русији. Цзју је 2001. године примљен у Међународну боксерску Кућу славних.

6. Јулиј Ким, кантаутор

Јулиј Ким

Кантаутор, песник и писац Јулиј Ким рођен је 1936. Отац му је био руско-корејски преводилац, а мајка му је била учитељица, по националности Рускиња. У младости је радио у школи као учитељ и тада је почео да заједно са ученицима саставља кратке нумере са песмом и игром. У исто време се придружио совјетском дисидентском покрету. Оженио се ћерком познатог дисидента Петра Јакира, потписивао је писма протеста и учествовао у колективним акцијама. Због тога му је 1968. године забрањено да предаје у школи из политичких разлога. Од тада је он компоновао музику и писао текстове за позориште и филм, али под псеудонимом. Тек крајем 1980-их је поново почео да користи своје право име. У то време је већ био чувен у руском „кантауторском подземљу“. Још више се прославио у постсовјетској Русији и сада се третира као један од истакнутијих народних певача. Ким је 2015. године добио годишњу националну песничку награду „Поета“.

7. Ирина Хакамада, пословна жена, политичар

Ирина Хакамада

Ирина Хакамада је рођена 1955. године у Москви. Отац јој је био јапански комуниста који је емигрирао у СССР, а мајка Рускиња. Њен старији брат Шигеки Хакамада је професор руског језика и књижевности у Јапану. Ирина је постала доктор економских наука. Велики успех у својој каријери доживела је почетком 1990-их када је заједно са политичаром и предузетником Константином Боровојем учествовала у стварању руске Робно-сировинске берзе у Москви. Политиком се бави од 1992. када је постала посланик Државне думе, а 2004. године је учествовала у председничким изворима и освојила 3,84% гласова. Данас је она члан Грађанског савета при Министарству одбране. Такође је активна као пословни тренер, предузетник и публициста.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“