Хитлер против Хитлера: Совјетски хероји – презимењаци озлоглашених нациста

Чињеница да су озлоглашени нацисти носили исто презиме није утицала на патриотизам и јунаштво совјетских грађана који су се борили за отаџбину не жалећи свој живот.

Чињеница да су озлоглашени нацисти носили исто презиме није утицала на патриотизам и јунаштво совјетских грађана који су се борили за отаџбину не жалећи свој живот.

Иван Шагин/Sputnik
У совјетској армији је било војника који нису имали ништа заједничко са немачким нацистима, осим што су носили исто презиме као злочиначки лидери Трећег рајха.

У јулу 1941. године Немци су кренули у офанзиву на Источном фронту. Брзо су напредовали остављајући иза себе спаљена села и пепео. Адолф Хитлер је био задовољан и жељно је очекивао победу. Он је 4. јула рекао: „Непријатељ је практично изгубио рат“.

Међутим, са друге стране фронта је живео човек који се такође презивао Хитлер (на руском Гитлер), али је имао потпуно другачије мишљење од свог злогласног имењака. Украјински Јеврејин Семјон Гитлер био је митраљезац у Црвеној армији од 1940. године. Он је, као и милиони совјетских грађана, учинио све што је од њега зависило како би спречио Немачку у њеној намери.

Друг Гитлер

Црвеноармејац Семјон Константинович Гитлер.

„Црвеноармејац Гитлер није волео човека који је носио исто презиме“, иронично је написао Борис Акуњин, руски писац и историчар. „Он је из свог митраљеза пуцао у људе који вичу ’Хајл Хитлер!’“.

Семјон Гитлер је толико успешно пуцао у Немце да је чак и награђен за храброст. У то време је и његовим командирима била потребна велика храброст да награде човека са таквим презименом.

Како се саопштава у документима, „друг Гитлер је за осам дана ликвидирао непријатеље својом паљбом [из лисичје јазбине]“. Ситуација је била крајње тешка: Немци су пробили совјетску одбрану код Тираспоља (сада Молдавија/Транзистрија), опколили јединицу Семјона Гитлера и побили скоро све његове саборце. Рањени Гитлер је остао сам, али је „наставио да пуца док му није нестало муниције“.

После тога је пузећи прешао 10 километара како би се вратио својима. Чак није одбацио свој митраљез иако је био врло тежак и без муниције, јер није хтео да га остави Немцима.

Награда за храброст

Јуриш

Командант батаљона Семјона Гитлера, како наводи руски сајт EG.ru, био је у дилеми како да награди овог војника. „Са једне стране, његова храброст се није доводила у питање, а са друге је било опасно потписати документ у коме се награђује човек са таквим презименом, поготову за време рата“. Међутим, победио је здрав разум тако да је генерал Георгиј Софронов, челник Засебне обалске армије, лично потписао документ којим се Семјону Гитлеру додељује медаља „За храброст“.

После тога је Семјон наставио да служи отаџбини. Нажалост, није доживео тријумфалну победу у Великом отаџбинском рату у Берлину. У јуну 1942. године, непуних годину дана након подвига, Семјон је погинуо бранећи Севастопољ. После рата је Семјонова породица променила презиме у Гитлев (Хитлев) и ускоро се преселила из СССР-а у Израел.

Чудна подударност

Познат је само један Гитлер који се борио на страни СССР-а, а било је много других људи који су носили исто презиме као злогласни нацисти али су се борили херојски и добили су признања Црвене армије. Најчешће су то били људи немачког или јеврејског порекла. На пример, 1944. године је Орден Црвене звезде за заробљавање командира вода тенковске дивизије SS „Totenkopf“ и његово довођење у совјетску јединицу под митраљеском ватром награђен је Николај Геринг, презимењак заповедника немачког Луфтвафеа, отац Гестапа и Хитлеров изабрани наследник у чину рајхсмаршала Хермана Геринга.

Постојао је и Јаков Геринг, који је у јануару и фебруару 1945. године служио као болничар у Белорусији и добио Орден Отаџбинског рата за евакуацију преко 1.500 рањених совјетских војника. Скоро да није јео и спавао, али никога није оставио на цедилу. Као и многи други совјетски Геринзи, Јаков је био Јеврејин, за разлику од злогласног презимењака који је у великој мери одговоран за Холокауст.

Док је Хитлеров сарадник Рудолф Хес (ухапшен у Великој Британији 1941. године) цео живот посветио нацизму, совјетски официр Никифор Гес (немачко презиме Hess на руском је Гес) није штедео себе у борби против нациста. Он је у септембру 1942. године повео свој вод у напад и лично је убио 7 непријатељских команданата батаљона. Добио је Орден Црвене звезде исто као и Александар Борман, презимењак Мартина Бормана, шефа Канцеларије нацистичке партије и Хитлеровог секретара.

Совјетски Борман је предводио совјетску авијацију у нападима у којима је за неколико месеци уништено 850 непријатељских летелица и 3.600 војника. Као што је историја показала, чињеница да су озлоглашени нацисти носили исто презиме није утицала на патриотизам и јунаштво совјетских грађана који су се борили за отаџбину не жалећи свој живот.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies