Историја у сликама: 10 фотографија Москве од пре 100 година

MAMM/MDF/russiainphoto
1918. године, након што је 200 година царска власт земљом управљала из Санкт Петербурга, престоница се вратила у Москву. Ево како је град изгледао у то доба.

Златоглава Москва је у 14. веку постала руска престоница. Масивне беле (а касније црвене) зидине Кремља биле су симбол њене моћи. Међутим, Петар Велики је одлучио да своје царство преуреди из темеља и укине старе традиције конзервативне Москве са њеним брадатим бољарима. Зато је све те браде обријао и изградио Санкт Петербург, где је 1712. године пребацио престоницу. Када су Романови изгубили власт, бољшевици су решили да се врате у стари црвени град, који је за њих представљао потпуну супротност „одвратној” петербуршкој аристократији са њеним „декадентним” дворцима.

12. марта 1918. године Владимир Бонч-Брујевич, секретар вође револуције Владимира Лењина, и нови одговорни секретар владе, потписао је званични указ о пребацивању престонице у Москву.

На овој фотографији можете видети Лењина како већ седи у канцеларији у Кремљу. Према легенди, Лењин је Петроград напустио тајно у замраченом возу.

Тешко је замислити о каквом се великом пресељењу радило. Нису само чланови владе променили радно место, прешавши из Смољног института у Кремљ, већ је и особље министарстава морало да се пресели заједно са својим породицама и свом својом покретном имовином, укључујући обимне кућне библиотеке.

Ова фотографија приказује Москву у рано пролеће 1918. године.

Прво што су бољшевици урадили у Москви било је увођење нових правила и уништавање симбола старе власти. Порушили су огроман споменик цару Александру III, оцу Николаја II, који се налазио поред Храма Христа Спаситеља. Стаљин је касније срушио и саму цркву, која је 1990. обновљена на истом месту, а у близини је подигнут споменик цару Александру II.

На зидинама Кремља истакнути су бољшевички симболи као подсећање на оне који су погинули борећи се за револуцију. Касније су се у овим зидинама сахрањивале совјетске вође и они које је нови режим желео да велича. На пример, ту је сахрањен писац Максим Горки и то без пристанка његове породице, којој није дозвољено чак ни да узме део његовог пепела.

У мају 1918. године на московском Црвеном тргу приређена је велика процесија поводом прославе православног Васкрса. У то време бољшевици још нису започели борбу против религије. Следећих седам деценија у Москви није одржана ниједна масовна православна прослава. Иконе су замењене црвеним заставама и Лењиновим портретима. У мају су се на улицама појавиле нове колоне, сада славећи празник рада.

План Лава Троцког да уништи православну цркву у Русији почео је да се остварује 1922. године. Патријарх Тихон (централна личност на овој фотографији са васкршње прославе 1918. године) ухапшен је, али није погубљен, вероватно једино захваљујући великом утицају који је имао. Споменимо да је раније дуго службовао на Аљасци, у САД и Канади и чак основао прву православну богословију у Северној Америци. Умро је 1925. године после много понижења од стране бољшевика и претресања његове куће, али је наставио да служи литургију до своје смрти. За време Првог светског рата, благословио је трупе које су одлазиле на фронт.

Важно је да не заборавимо да се, док су бољшевици пребацивали престоницу и званичне државне институције у Москву, грађански рат настављао несмањеном жестином. Држава је конфисковала житарице и друге намирнице од сељака и бесплатно их делила радницима. Бескрајни редови за храну били су редовна појава. Завладала је глад која је трајала све до 1922. године.

На овој фотографији можемо видети црвену коњицу која се спрема за одлазак на фронт. У то време белогардијски генерал Колчак пружао је отпор бољшевицима и у сибирском граду Омску формирао незваничну престоницу. На крају је ипак поражен. Револуција, грађански рат и бољшевичка страховлада однели су 12-15 милиона живота у периоду од 1917. до 1922. Ради поређења наводимо да је грађански рат у САД однео животе мање од милион људи.

Опонент бољшевицима у парламенту била је Партија социјалиста-револуционара. Она је одлучно била против Брест-литовског мира који је потписан у марту између нове бољшевичке владе и Централних сила Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Отоманског царства. Социјалисти-револуционари су сматрали да су услови мира неприхватљиви и срамни и почели су побуну која је Лењина узнемирила. Али побуна је разбијена артиљеријском ватром, а партија је забрањена. Ова фотографија приказује центар Москве после побуне.

Пети сверуски конгрес совјета који су чинили представници пролетера, сељака, Црвене армије и козака одржан је у Бољшом театру у Москви. Чланови левичарске Партије социјалиста-револуционара су ухапшени и одведени са конгреса. Посланици су потписали совјетски Устав 1918. и сложили се да почну борбу против „непријатеља совјетске власти”.

Сазнајте све што сте желели да знате о револуцији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“