Лав Јашин (1929 - 1990), најбољи голман 20. века.
Виктор Шандрин/TASSУ фудбалу су обично главне звезде голгетери, али Јашин је променио то стање ствари. 1963. доделили су му Златну лопту, најпрестижнију индивидуалну награду у овом спорту, и до дана данашњег он је једини голман који ју је заслужио. Стручњаци и FIFA и IFFHS (Институт за фудбалску историју и статистику) прогласили су Јашина за најбољег голмана 20. века.
Јашин је морао тешко да ради од самог детињства. Имао је 11 година када је почео Други светски рат и радио је на растоваривању вагона у Уљановску, а затим постао машинбравар као и његов отац.
Чак и када се прочуо у свету као играч репрезентације СССР, Јашин се представљао као обичан радник. „Морам да додирнем лопту пре утакмице исто као што дрводеља дира дрво пре рада. То је навика радничке класе“, рекао је у једном интервјуу.
Као и многи совјетски спортисти није зарађивао онолико колико су зарађивали фудбалери у Европи. Новинар Јевгениј Рубин је причао да је Јашин био шокиран када је звезда „Реал Мадрида“ мађарски фудбалер Ференц Пушкаш отворио новчаник да плати рачун у ресторану. „Никада нисам видео толико новца у рукама једног човека!“, рекао је Јашин.
Ипак Јашин никада није завидео фудбалерима који играју за богате западне клубове, говорећи: „Нисам могао да замислим да не живим у Русији“. Био је лојалан свом клубу „Динамо Москва“, и читаву каријеру је провео у њему – 20 година (1950 – 1970).
Јашину је требало пуно времена да се докаже и пређе из јуниора у сениоре. Постао је први голман Динама 1953, освојио 5 првенства и 3 купа СССР.
„Никада није тражио да му се повећа хонорар, био је скроман. Увек се питао: Да ли ја ово заслужујем?“, присећала се његова супруга Валентина. Скромност је учинила да буде још популарнији.
Јашин је био један од првих голмана за које се каже „трећи бек“, голман који је у сталном контакту с лоптом. Данас је то обичан призор на терену, али средином 20. века говорили су да Јашин својим понашањем претвара фудбал у циркус. Међутим, била је то будућност фудбала.
„Јашин је, као многи други чија је игра била откриће, срушио постојећа правила која му нису дозвољавала да дође до изражаја, да покаже све на шта је способан“, говорио је Михаил Јакушин, први тренер Јашина у Динаму. На 160 од 326 утакмица у совјетском шампионату Јашин није примио ни један гол.
1956. совјетска фудбалска репрезентација је освојила злато Олимпијаде у Мелбурну, и чекао их је дуг повратак кући: бродом до Владивостока, затим возом до Москве. Тако су навијачи по целој Русији могли да виде шампионе. Једном је у вагон упао брадати мушкарац и питао, где је Јашин, присећао се лекар репрезентације Олег Белаковски. „Лав му је пришао, а овај је човек пао на колена, извадио флашу вотке, сунцокретове семенке и рекао: Ово је све што имамо. Узми! Велика хвала од руског народа!“
Увек се облачио у тамном од главе до пете, звали су га „црни паук“ због акробатских вештина. Увек је излазио на терен са качкетом на глави. „То је моја амајлија, увек ћу је носити“, говорио је.
Још један део његовог имиџа биле су цигарете. „Ја сам пушач. Знам да је то лош пример. Попушим пола паклице на дан“, признавао је голман. Тренери су прелазили преко тога јер пушење није утицало никако на његову игру. Али му је озбиљно оштетило здравље. Због лошег стања крвних судова 1984. ампутирана му је нога. Шест година касније је преминуо.
За најбоље голмане света, посебно за руске, Јашин је и даље пример и признају да је тешко постићи толико колико је он постигао. „Био бих срећан да сам макар близу његовог нивоа“, рекао је први голман актуелне руске репрезентације Игор Акинфејев у новембру 2017. када се појавио званични постер СП у фудбалу 2018. на којем је био управо Лав Јашин.
„Заувек број један“, тако и данас говори о Лаву Јашину чувени Пеле, освајач три титуле светског шампиона.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу