Десет руских цитата о агресији НАТО на Југославију 1999.

Током агресије на Западу су преовлађивале хушкачке антисрпске изјаве и ратни покличи. Ни 19 година касније мишљења западне јавности о овој теми нису се знајчајније измиенила. Нужност бомбардовања Србије и Црне Горе тамо се не доводи у питање, а благе осуде понашања НАТО-а могу се срести веома ретко.

Са друге стране, по многим питањима подељена руска јавност према НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе заузела је јединствен и веома критичан став. Тема НАТО агресије на СРЈ је и данас актуелна у Русији, а мишљења у односу на 1999. годину остала су готово непромењена. Изабрали смо 10 упечатљивијих оцена истакнутих представника политичког, друштвеног, економског и културног живота Русије о НАТО агресији на СРЈ, изречених током претходних неколико година.

Валентина Матвијенко, председник Савета Федерације Русије (новембар 2017.)

„Константно подржавамо народ Србије по питању Косова, проблему који је у многоме изазван агресијом спољних снага и непрестаним мешањем у унутрашње послове бивших република Југославије од стране НАТО-а. Желим да вас уверим у то да Србија може и даље да рачуна на подршку Русије. За своју многовековну историју Србија је пуно пута била објекат грубог спољног притиска. Ми, Руси, никада нећемо заборавити трагичну агресију на вашу земљу 90-их година, чији су резултат распарчавање суверене европске државе и насилне промене унутрашњих европских политичких граница.“

Сергеј Лавров, министар спољних послова Руске Федерације (у изјави за телевизију Россия, 1. октобар 2016.)

„Агресија против Југославије, наравно, није била ништа друго него агресија. Осим тога, био је први оружани напад на суверену државу у Европи послије 1945. године. Ако већ говоримо о томе сада у контексту онога што се догађа у Сирији, наши западни партнери, пре свега Американци, па и Британци, већ у својој хистерији упућују јавне увреде, употребљавајући изразе као што је „варварство и ратни злочин“. Подсећам да је агресија против Савезне Републике Југославије подразумевала нападе на велики број цивилних објеката, укључујући између осталог и телевизију Србије, мостове преко којих су ишли путнички возови и много тога другог. Нико тада није мислио на хиљаде убијених, од којих неколико стотина деце, и на 250 000 избеглица.“

Александар Лукашевич, стални представник РФ при ОЕБС-у (на заседању Сталног савета ОЕБС-а, 24. марта 2017.)

„По најскромнијим прорачунима, за 78 дана бомбардовања снаге НАТО-а су на Југославију бациле укупно 2.300 ракета и 14.000 бомби. У ваздушним нападима је погинуло око 2.000 цивила, укључујући и децу, а више хиљада особа је рањено и нестало. На мети 'хуманитарног бомбардовања' НАТО-а су се нашли и објекти цивилне инфраструктуре – преко 1.500 насеља, фабрике, 60 мостова, саобраћајни чворови, електране и далеководи, 30% свих школа и око 100 споменика. Материјална штета агресије, према оцјенама српских експерата, износи од 60 до 100 милијарди долара, што је велики терет за економију земље. У бомбардовању су примњене бојеве главе са осиромашеним уранијумом, и то је главни разлог онколошких болести на бомбардованим подручјима, тако да и данас због тога умиру потпуно невини људи.“ 

Петар Толстој, потредседник руске Думе (Београд, 24. март 2017.)

„Данас сам у Србији да заједно са целом земљом одам пошту жртвама бомбардовања 1999. године. То је било прво глобално кршење међународног права од стране Запада. Малена Србија је прва примила тај ударац. Русија у том тренутку није могла помоћи Србији, али наше срце је увек било са српским народом.“

Сергеј Железњак, депутат руске Думе (24. март 2016.)

„Данас ми одајемо пошту жртвама агресије НАТО-а на Југославију 1999. године. Заједно са народом Србије и Црне Горе жалимо све који су погинули под бомбама НАТО-а у Београду и Новом Саду, Нишу и Панчеву, Варварину и Мурину, Алексинцу и Куршумлији и многим другим југословенским градовима и селима. Одајемо пошту онима који су храбро пали, са оружјем у рукама бранећи Југославију од моћног агресора. Делимо бол са свима који су у том рату задобили повреде, изгубили своје ближње, остали без крова над главом, или били принуђени да у страху од истребљења заувек напусте своја огњишта.“

Владимир Јакунин, државни саветник првог ранга
(Изјаву дао у септембру 2014. када се налазио на мјесту предсједника „Руских железница“)

„Србија је за мене у време бомбардовања Београда добила изузетно на значају. Пре тога ствари су биле једноставне: постоји, рецимо, Србија, постоји Словачка, постоји Кина и друге земље. Бомбардовање 1999. је све променило – и до данас ме душа боли због тога. Не могу да заборавим снимке људи који су стајали на мостовима, чувајући их од рушења.“

Јегор Кончаловски, познати руски редитељ и филмски продуцент (мај 2017.)

„Србија је од свих постојећих држава у свету највећи пријатељ Русији и руском народу. Нас много тога повезује кроз историју и то у различитим епохама наше историје: у време беле емиграције и у Великом отаџбинском рату – Другом светском рату. За мене је била лична трагедија када је НАТО бомбардовао Србију. Русија тада ништа није могла да учини, јер је била слаба. То је била држава у распадању. Хвала Богу да се сада све променило. Сада то бомбардовање не би могло да се понови, Русија то не би дозволила. Руси и Срби су много слични, по карактеру, емоцијама. Некада је то био један народ.“

Александар Коц, ратни извештач (септембар 2014.)

„Манастир Светих Архангела код Призрена се помаља док се возимо по планинским серпентинама. У последњем таласу прогона Срба киднапован је монах Харитон. Његово тело је пронађено послије више од годину дана. У овом крају више нема парохијана. Само је о великим празницима Евица Ђорђевић са ћерком Милицом долазила таксијем. А у Призрен су се враћале пјешке, у знак протеста. Двогодишња Милица је последње српско дете у некадашњој древној престоници православног Косова. Врло упечатљива илустрација уз термин „геноцид“, који се у последње време веома често користи у контексту догађаја у Новорусији.“

Јева Меркурјева,  руска блогерка (март 2016.)

„Када су 'демократске бомбе' погодиле кућу мале дjевојчице (Милице Ракић прим аут.) ниједан бриселски евробирократа није заплакао. Међу 'демократским' авионима било је 10 белгијских, 42 италијанска (из домовине расплакане Федерике Могирини која плаче о жртвама терористичког напада у Бриселу) понела су Југославији исте те демократске бомбе, а на италијанској бази је било 559 авиона учесника операције 'Савезничка сила'. Америка и Европа су морале да у име победе 'слободе и демократије' униште државу тог детета, па и само дете.“