Пут од пропасти до врха Европе: Историја совјетског фудбала у фотографијама

1.

Када се 1917-те распало Руско Царство, распала се и његова национална фудбалска репрезентација. Играчи су се разишли широм света, и док су се једни борили у рововима Првог светског рата, други су завршили у науци, а неки су чак радили за британску обавештајну службу. 

2. 

После грађанског рата настала је нова земља. Међународна изолација је компликовала стварање совјетске репрезентације, што је за совјетско вођство било питање од велике важности. Ситуација се променила 1924. године захваљујући Турској. 

Турска репрезентација није била најјача, а на Летњој олимпијади у Паризу 1924. године одиграла је само једну утакмицу, изгубивши од Чехословачке. Ипак, Турци су желели да играју против СССР-а, екипе о којој нико ништа није знао. 

3. 

Пошто је добила одобрење од ФИФА Турска је послала Совјетском Савезу службени предлог за пријатељску утакмицу. Врховни савет за физичку културу Совјетског Савеза одобрио је утакмицу и одредио како ће изгледати дрес репрезентације: црвене мајице и бели шортсеви. 

4. 

Узбуђење и ишчекивање су достигли врхунац. Пријатељска утакмица је била заказана за 16. децембар 1924. у Москви. Будући да је страна репрезентација долазила у посету Совјетском Савезу, државна пропаганда је утакмицу приказала као ствар од велике важности. 

Како се дан утакмице приближавао, окупљена је нова совјетска репрезентација. За капитена је постављен Михаил Бутусов, талентовани играч који је потицао из познате фудбалске династије. 

5. 

Совјетске новине „Црвени спорт“ су на дан утакмице писале: „Људима је било тешко да поверују да ће се утакмица стварно одржати 16. децембра. Целе недеље је падао снег, све је било покривено ледом. Ипак, природа је омогућила да се одигра најзанимљивији сусрет сезоне. Присуствовало му је више од 15 хиљада гледалаца, рекордан број за Москву и СССР." 

Совјетска репрезентација је победила са резултатом три према нула, а ова релативно лака победа над просечном екипом била је приказана као велики тријумф Совјетског Савеза, који је морао да се носи с политичком блокадом капиталистичких земаља. Победа је обележила почетак ренесансе изгубљене фудбалске традиције земље. 

6. 

Турци су желели да се освете Русији на другој утакмици одржаној у Анкари 15. маја 1925, али совјетска репрезентација их је победила са резултатом два према један. То је још једном изазвало велико славље у СССР-у. 

7. 

Ипак, узбуђење је спласло истом брзином којом је и настало. ФИФА није одобрила друге утакмице против совјетске репрезентације, а СССР је члан ФИФА постао тек 1947. године. Иако совјетски играчи нису могли да играју на великим такмичењима, фудбал с, у овој земљи, ипак, развио. У Москви је 1928. године отворен нови стадион - Динамо. 

8. 

Лењинградски фудбалски клуб Динамо је 22. маја 1936. играо против Локомотиве из Москве у склопу првог совјетског клупског првенства. 

9. 

Фудбал је брзо освојио срца совјетског народа. 1940. године је одржана прва фудбалска утакмица на Арктику. 

10. 

У најтежим годинама Другог светског рата фудбал је окупљао совјетски народ и пружао му наду. Одржана је позната утакмица између Динама и радника Лењинградског металског завода (ЛМЗ), од којих су многи играли за професионалне фудбалске клубове. 

11. 

Кад се рат завршио, московски Динамо је отпутовао у историјску посету Великој Британији, где је играо против најбољих клубова Енглеске, Велса и Шкотске, укључујући Челси и Арсенал. Совјетски играчи су победили у две утакмице, док је у друге две од укупно четири резултат био нерешен. Успех совјетске фудбалске турнеје по Великој Британији помогао је земљи да се напокон придружи ФИФА 1947. године. 

12. 

Совјетска репрезентација је брзо стекла међународни углед. Совјетски фудбалери су 1960. године победили Југославију са резултатом два према један и постали европски прваци у фудбалу, победивши на Европском шампионату у Француској 1960. године.

Више о совјетском фудбалу: 7 чињеница о легендарном Лаву Јашину