Олимпијска кошаркашка репрезентација Совјетског Савеза.
Вјачеслав Ун-Да-син/TASS1. Руси су играли кошарку још пре Револуције 1917. године, али у то доба овај спорт није био популаран. Први руски турнир организован је тек 1923. године.
Прва совјетска кошаркашка репрезентација, 1906.
Archive Photo2. Међународна политика је током 1940-их неочекивано утицала на спорт. Летонија, Литванија и Естонија су ушле у састав СССР-а, тако да су врхунски кошаркаши из ових земаља појачали совјетски кошаркашки програм.
3. Тек 1947. године, после Другог светског рата, Совјети су постали чланови Међународне кошаркашке федерације (FIBA). Исте године су први пут играли на Европском првенству.
Московски кошаркашки тим током 1940-их.
TASS4. Совјетска репрезентација је победила на првенству у Прагу. Совјетски кошаркаш естонског порекла Јоан Лосов постао је најкориснији играч на првенству (МVP) турнира EuroBasket.
5. Совјетски кошаркаши су на Олимпијским играма 1952. године у Хелсинкију први пут играли против САД – свог идеолошког и спортског противника. Американци су као искусни олимпијски шампиони победили Совјете са резултатом 86:58. Совјетска репрезентација је тада освојила сребро.
6. Совјетски Савез се осветио Американцима на Светском првенству 1959. у Чилеу. Тада су Совјети победили Американце али су дисквалификовани због политички мотивисане одлуке да не играју против репрезентација Тајвана.
7. Совјети су са великим напором освојили бронзу на Светском првенству 1963. победивши Американце са 75:74.
8. Меч совјетске и америчке репрезентације на Светском првенству 1967. године такође је био драматичан. Грешка судије је изазвала велику тензију на терену и дуготрајну расправу играча, тренера и судија. Амерички и совјетски кошаркаши су протестовали напуштајући терен један по један. На крају су се сви вратили да заврше меч који су Совјети изгубили са једним бодом разлике – резултат је био 59:58.
Александар Гомељски, старији селектор совјетске олимпијске кошаркашке репрезентације.
Александар Макаров/Sputnik9. Летње олимпијске игре 1972. године у Минхену засениле су инцидент из 1967. године. САД су се суочиле са Совјетима у финалном мечу за златну медаљу. Американци су само три секунде пре краја водили 50:49. Совјети су затражили тајм-аут, али судија није приметио сигнал. Судбоносна грешка судије пружила је могућност Совјетима да протестују и да обуставе славље Американаца који су већ мислили да су однели победу.
Краткотрајно славље играча кошаркашке репрезентације САД.
AP10. Преостало време је у последњим секундама три пута враћано због грешака судије. У трећем и последњем покушају Совјети су постигли кош и победили са 51:50. Та невероватна победа се доживљава као један од најбољих тренутака у историји совјетског спорта. Тај догађај је изазвао гневне протесте америчког тима, али су функционери FIBA тајним гласањем признали легитимност коначног резултата.
11. Совјетска репрезентација је последњу златну медаљу освојила на Олимпијским играма 1988. године у Сеулу. Па ипак, ниједна игра није била толико несвакидашња као она у Минхену 1972. године. Тај легендарни меч је 2018. године преточен у монументални филм који је за две недеље постигао рекордни приход у биоскопима зарадивши 31 милион долара.
Кошаркашка репрезентација Русије на победничком постољу.
Getty ImagesТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу