У Совјетском Савезу човек није смео да покрене приватни бизнис или да поседује предузеће. Људе који су покушавали да продају производе купљене од страних туриста су сматрали преварантима. А продавали су све и свашта: од фармерки до грамофонских плоча, од козметичких производа до америчких долара, речју, све чега у земљи није било.
С распадом СССР-а 1991. године нестале су и све законске препреке за то, а јучерашњи преваранти су постали нова класа предузетника. Огромно руско тржиште је чекало да се напуни увезеном робом, и у то су се време многи обогатили. Наравно, где има новца, има и оних који желе део колача без икаквог напора и рада.
Видели сте их у филмовима и препознаћете их на први поглед: носе црне кожне јакне, ходају лагано горе-доле по пијаци, грицкају семенке сунцокрета и изнуђују новац у замену за „заштиту“. Пребијају или чак убијају оне који не могу да плате.
Деведесетих година вртоглаво је порастао ниво злочина. Кафићи, пијаце, мала предузећа свих врста - сви су плаћали рекет. Криминалне банде су имале хијерархију које су се строго придржавале, и често су биле добро повезане с властима, делећи своју зараду с моћним људима у државним органима. Слика бандита у црној кожној јакни остаје један од највећих симбола Русије 1990-их година.
Слика јаког, страшног и угледног бандита је била врло привлачна за проблематичне тинејџере, а многа су деца тада имала тешко детињство. Тинејџери су се „играли“ гангстера, старији су контролисали млађе, редовно изнуђујући од њих новац. „Имаш ситно? А шта ако нађем?“ Била је то омиљена реченица гопника у то време.
„90-их година гопници су чучали на јавним местима и проналазили тинејџере нонконформисте. Једном сам налетио на њих - зграбили су ме за моју дугу косу и ударили о интерфон зграде. Тако је изгледало тадашње обично 'невино' убијање слободног времена", присећа се Василиј Сотњиков који је одрастао деведесетих година.
Развој криминала и све већа конкуренција између банди такође су били пословна прилика за неке људе. Дворане за карате су ницале као печурке после кише, било их је у сваком слободном подруму. Tеквондо и тајландски бокс су такође били популарни. У многим случајевима се није радило о спорту. Били су то својеврсни кампови у којима су нове генерације бандита тренирале и набијале мишиће.
Када су власти 2009. године коначно затвориле легендарну Черкизовску пијацу, испод ње су откриле подземне радионице и преноћишта. Нико са сигурношћу не може рећи колико је илегалне робе и радне снаге ушло у Русију преко тзв. Черкизона 1990-их, али стручњаци процењују да је држава на тај начин губила милијарде америчких долара годишње. Ово место је било легло криминала у Москви 1990-их - криминалци су овде „штитили“ трговце и контролисали шверц робе.
Анита Лебедева, која је 1990-их још била дете, присећа се пијаце: „Сваки пут бих видела километре одеће, обуће, доњег веша, испремешаног са тезгама с храном... Углавном су то били кебаби, у то време за Москву прилично егзотични. Купци нису могли да пробају одећу на достојанствен начин - зими смо чизме обували на комаду картона; преко лета смо купаће костиме испробавали док нас је покривао продавац или неки други купац.“
Многи су искориштавали наивност људи. Русија је деведесетих година била плодно тлe за финансијске пирамиде и секте. Милиони су на превару „уложили“ у злогласну финансијску пирамиду Сергеја Мавродија, МММ, захваљујући агресивној ТВ реклами. Не треба ни говорити да су инвеститори изгубили сав новац.
Преваранти су своје схеме спроводили на разне начине. „Моји родитељи су већину своје уштеђевине уложили у Чару [банку која се полако претворила у финансијску пирамиду] и све изгубили“, каже Алексеј Бобанов, који се још увек сећа тог трагичног догађаја.
Пут религиозних секти је био сличан. Држава их није контролисала и тако су секте осиромашиле безброј наивних верника.
У замку лажних лутрија су упадали наивни пешаци. Лозови су били бесплатни, али два су увек била добитна. „Срећковића“ би наговорили да плати више од других заинтересованих, који је тако остајао без свог новца и награде. Овакве игре су се звале лототрони, а шаљиво су их звали лохотрони (од речи „лото“ и „лох“ , односно „будала“).
„Друга врста преваре је функционисала овако: прилази вам фино обучена особа која вам улива поверење и убеђује вас да сте изабран да будете део рекламне кампање за једну велику компанију. Додаје да ћете бесплатно добити вредан поклон, једино што морате да платите 'порез'. Тако су преваранти продавали кривотворене производе пет пута скупље од њихове праве вредности“, рекао је Валентин Сибирјак, који је деведесетих година и сам био сведок разних врста превара.
Сазнајте још: Зашто је Русија заљубљена у Адидас тренерке?
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
