Најлепша девојка у СССР-у: Како је изгледао први совјетски избор за мис?

Све је почело 1987. године када је лист „Московский комсомолец” објавио конкурс за најлепшу читатељку. Конкурс је доживео огроман успех и уредници су сањали о томе да организују нешто слично, али знатно масовније. Идеју су изнели пред московско одељење Комсомола (Сверуски лењински комунистички савез омладине) и тако је рођено такмичење под називом „Московска лепотица”. Финансирали су га московски Комсомол и спонзори, углавном модна кућа Burda Moden. Одлучили су да се све пријаве прихвате, без обзира на важеће стандарде лепоте.

Највећи проблем за организаторе било је то што нико није имао појма како такмичење у лепоти изгледа. Они су, између осталог, информације о томе тражили и у библиотекама. Кастинг је одржан у парку Горки. Организатор Марина Парусникова се присећа да се ред кандидаткиња пружао од станице метроа, и да ту нису биле само младе девојке, већ и жене са децом и мужевима. Процес је трајао неколико месеци. Организатори су примили укупно 2500 пријава и изабрали 36 финалисткиња.

Финале је одржано у спортској дворани „Лужњики”. Биле су три етапе: представљање у купаћем костиму, у народној ношњи и у вечерњој хаљини.

Обично на оваквим такмичењима учеснице носе идентичне купаће костиме, али овом приликом свака је донела свој костим, па је публика могла да ужива у једноделним костимима, као и у разнобојним бикинијима.

Учеснице одговарају на питања сатиричара Михаила Задорнова.

У завршницу се пласирало само шест паметних и лепих девојака. Тада су почели проблеми. Парусникова се сећа да су, након што су одлучили са провере личне карте ученица, открили да су неке од њих удате, што је било против правила такмичења. Финалисткиња Ирина Суворова не само да је била удата, већ је имала и дете. Није била дисквалификована, али је могла да заборави на круну.

Међу шест финалисткиња била је и 20-годишња Оксана Фандера, данас позната глумица. Иако се свидела жирију, није имала шансе да победи, јер је тек недавно стигла у Москву и није имала званично пребивалиште у граду, што је било још једно правило.

Једна од фавориткиња била је Јелена Дурнова, али ју је покопало њено презиме, које на руском значи „ружна”. Зато је жири одлучио да јој не додели титулу најлепше Московљанке.

Прва „званично” призната совјетска лепотица била је Московљанка Марија Калињина. Када је касније говорила са новинарима, рекла је да су такмичарке саме морале да обезбеде гардеробу за такмичење, па су им пријатељице помагале са одговарајућим одевним предметима. Тек у финалу су имале хаљине од спонзора.

Марија је постала модел за модну кућу Burda Moden и касније се уписала у холивудску школу глуме. Њене трошкове је покривао пар америчких пензионера које је упознала на пријему у Белој кући. Данас живи у Лос Анђелесу и држи курсеве јоге.

На другом такмичењу наредне године победила је 20-годишња студенткиња и чланица Комсомола Лариса Литичевска. Треће и последње совјетско такмичење за мис одржано је 1991. године и, мада је било знатно професионалније организовано, није привукло толико пажње, с обзиром на бурне догађаје у земљи те године.

Прочитајте такође: Осам најсексипилнијих жена совјетског филма