Три Рускиње које игноришу постојање „мушких професија“

Јулија Куракина

Јулија Куракина

Владимир Астапкович/Sputnik
Руски закони не дозвољавају женама да раде више од 400 врста послова. Али неке младе представнице лепшег пола нису одустале од својих снова. Ове три приче заиста подстичу промене!

У Русији постоји званична забрана да жене раде 456 послова, сматрајући да су ти послови претешки, опасни, ризични. Међутим, та ограничења не функционишу увек у животу. Неки послодавци запошљавају жене у случајевима када могу да им гарантују сигурност на радном месту, а понекад жене чине огромне напоре да би добиле посао.

Ове три изванредне представнице нежнијег пола не виде разлику између мушких и женских занимања, и остварују своју машту, на копну или мору. 

1. Јулија Лазарева, 30, возач камиона

Рођена у кримском граду Јевпаторија, Јулија је студирала право и маштала да отвори коњички клуб, који данас и има. Првог коња јој је поклонио очух, а данас има већ 20 грла. Када је остварила тај сан, одлучила се на још  један - да вози камион.

„Почела сам сама да превозим своје коње кад је требало“, говори Јулија. „Мојој породици и пријатељима је у почетку то било чудно.“

Ипак, 2013. године је постала прави професионални возач камиона. Најчешће вози на релацији Москва - Крим. 2014. је отворила свој Јутјуб канал који се зове „Вожња са Јулијом Лазаревом“, који има више од 160.000 пратилаца, а најпопуларнији видео снимак 2,5 милиона прегледа.

„Већ пет година ја у ствари не радим. Одмарам се током вожње. Могу да размишљам и да слушам музику“, каже она. „Као да се налазим у некој капсули. Када се дуго возите, имате осећај као да живот пролази поред вас. Једноставно возите, ретко излазите из камиона, причате с неким пар минута, а затиме поново узмете волан у руке.“

Тврди да великих изазова на путу није било, а неке њене мушке колеге се чуде како она управља камионом тешким неколико тона. Јулија каже да јој највише сметају лоши услови на путевима. Никада није имала правних проблема и сматра да је забрана да се жене баве одређеним пословима нечија болесна шала.

„Не желим ни да чујем о томе“, каже она, истичући да није једина жена у својој професији, да лично познаје пет возачица камиона у Русији и свака од тих жена има занимљиву животну причу.

Ипак, Јулија не планира да проведе живот у камиону. „Вожња није озбиљно занимање. То је као да проведете цео живот чистећи двориште. Човек може возити камион привремено, али не и трајно“, каже она. „Намеравам да дам отказ, али још не знам кад и чиме ћу се након тога бавити.“

2. Јулија Куракина (Јурова), 30, помоћник машиновође

Јулија Куракина

У протеклих осам година Јулија Куракина је једина жена у Русији помоћник машиновође. Маштала је да постане машиновођа од своје петнаесте године и напорно радила да би стекла одговарајуће образовање.

„Никад нисам сумњала да сам изабрала праву професију“, рекла је. „Сретна сам кад размишљам о томе да смо мој колега и ја заслужни за покретање овог масивног возила.“

Јулија ради на Аероекспрес линији, од московске железничке станице „Кијевска“ до аеродрома Внуково у сменама од 12 сати, а повремено и ноћним сменама. Посао је стресан јер увек постоји опасност да неко падне под воз.

Јулија је схватила колико је тај посао тежак тек кад је почела да ради. „Никад нисам била безбрижна девојка, али кад сам постала помоћник машиновође схватила сам колико је овај посао озбиљан и колико је важно да се добро обавља. Сада сам одговорна не само за свој живот, већ и за животе путника који су нам се доверили“, каже она.

Од самог почетка Јулија је све радила сама, никада није тражила нечију помоћ. Исто тако никада није чула да неко од њених колега каже да није достојна овог посла. Јулијине колеге кажу да се она одлично уклапа у екипу, да ради исти посао као и остали и не тражи посебне услове.

„Хтела сам да радим нешто што сам одувек желела. А када сам у томе успела, чула сам од других жена да хоће да управљају локомотивом“, додаје Јулија, наглашавајући да их не охрабрује да заиста покушају, нити им говори да то није посао за њих.

„Морам им објаснити да није баш тако лако. Ако кажу да су спремне,и ја сам спремна да им помогнем... Знам пет жена које хоће да раде као помоћници машиновође, и наравно да бих хтела да им буде лакше.“

Женама иначе није дозвољено да раде као машиновође због електромагнетског зрачења, али како Јулија каже, модерни возови имају високе сигурносне стандарде.

Њен главни циљ у каријери је да постане прави машиновођа. Да би се то догодило мора да прође шестомесечни курс и да положи теорију и праксу. Конкуренција у школи машиновођа је велика.

„Немам неке конкретне планове за своју будућност, али осјћам обавезу према онима који ме подржавају да постанем машиновођа. Видећемо шта ће бити“, рекла је Јулија.

3. Јевгенија Корњева, 25, трећи официр палубе

Јевгенија Корњева

Јевгенија је студирала на Поморској академији „Адмирал Макаров“ у Санкт Петербургу и била је једна од три девојке које су дипломирале у генерацији. Волела је дисциплину, размишљала о послу у Министарству за ванредне ситуације, и хтела да плови. Више од годину дана ради на танкеру „Сибур Тобол“, где је напредовала од четвртог до трећег официра палубе.

„На броду сам схватила да сам изабрала прави пут, да хоћу и даље да се развијам у овој струци“, рекла је Јевгенија. „Моја породица и пријатељи ме подржавају јер виде колико уживам радећи овај посао.“

Рускиња морнар је још увек неуобичајена појава и женама је званично у Русији забрањено да раде на броду, али Јевгенија се нада да ће се то ускоро променити. „У европским компанијама таквих проблема нема, тамо сви чланови једне породице могу да раде на броду“, додаје. „Ретко видим колегинице, али сваке године број им расте.“

Жена на броду нема никакве предности, рекла нам је Јевгенија. Од почетка каријере мора да се доказује, без обзира на пол, мора бити професионалац који вешто руководи посадом и бродом.

„Имам добар однос с колегама и на броду и на копну. Они поштују мене и ја њих“, додаје. „Волим то што радим и док се не удам наставићу да пловим морима и океанима.“

Прочитајте о руској краљици ауто-сервиса: Несвакидашња пословна жена у „мушком” свету

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“