Око историје: Како су руски војни сниматељи видели светске ратове на Балкану

Самсон Чернов, руски сведок српских битака Другог балканског рата 

„У време Другог балканског рата у Србији долази до филмских снимања ратних операција. Руски ратни репортер Самсон Чернов уз помоћ српске врховне команде и генерала Живојина Мишића направио је драгоцене снимке тог времена.

Регент Александар врши смотру артиљерије по освајању Битоља

Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.org

Самсон Чернов је радио за руског филмског продуцента Дранкова и задесио се у Београду као дописник Дранкова и листова 'Руско слово' и 'Ново време'. Он се упознао са угледним српским филмским привредником Ђоком Богдановићем, власником хотела и биоскопа 'Касина' у Београду. Богдановић је писао тада српском војном министру да је крајње време да Срби преузму стварање јавне слике о Балканским ратовима и у том смислу издејствовао је подршку Владе и Врховне команде. У ствари, можемо сматрати прву наредбу Живојина Мишића о томе почетком организоване војне кинематографије у Србији.

Богдановић је ангажовао Самсона Чернова у 1913. години као сниматеља битке код Брегалнице и других војних операција, живота старе српске војске, првог и јединог снимка престолонаследника Александра у Балканском рату, позадине и санитета, све скупа више од хиљаду метара прворазредног филмског материјала, који се чува у Југословенскиј кинотеци.

Српска војска прелази Чакор

Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.org

Предосетивши нови рат Чернов је одлучио да остане у Србији. Он је снимио операције српске војске у Срему и прелаз код Чеврнтије, и овај материјал до сада још није пронађен. Он је пратио српску војску у одступању 1915. Непрестано снимајући  прешао је преко Албаније и стигао до Крфа.

Повлачење српске војске долином Мораве

Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.org

Од свега тога је остало неколико стотина изванредних фотографија и ни један метар филмске траке. Могуће да овај драгоцени материјал до сада лежи у неком руском архиву.

Српска војска на Крфу

Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.org

На Крфу у 1916. Чернов је снимао живот српске војске у логорима Ипсос, Гувија, Ајос Матеос и тамо је, пореклом Јеврејин, примио православну веру.

Самсон Чернов је успео уз помоћ српског посланства да организује велику изложбу у Лондону 1917. године која је у енглеској јавности оцењена као један од највећих друштвених догађаја сезоне. Након тога у 1918. години Чернов одлази у Америку где организује изложбу и у бројним интервјуима говори о трагичној судбини Србије, обучен у униформу капетана српске војске. 

Владимир Јешурин, „Савезник са камером“ током Другог светског рата 

„Владимир Јешурин је био потпуковник совјетске армије и ратни сниматељ Централног студија документарног филма из Москве. У 1944. он је био спуштен падобраном у рејон Беране и од тог тренутка снимао је све важне операције у Црној Гори и Србији укључујући ослобођење Београда у 1944. години.

Владимир Јешурин

csdfmuseum.ru

Јешурин је свој филм паковао и закопавао у земљу, а топографске податке је слао у Москву. На место су долазиле екипе извиђача и преузимале материјал. Он је снимио неколико хиљада метара филмске траке о борбама за Беране, Андријевице, Ибар, Брус, Топлицу, Јабланицу, Ваљево, Александровац и Београд. Поред овога Јешурин је снимио потресне документе о људима из народа, њиховим погледима, окупљањима, обичајима, тренуцима одмора у тешком времену. У току ратних операција Јешурин је у Београду у оквиру филмске секције Врховног штаба организовао и водио први курс за српске младе ратне сњиматеље. А у Јешуриновим снимцима постоји ослобођење престонице из ваздуха и прва совјетска парада у Београду. На основу Јешуринових мемоара ја сам снимио документарац 'Савезник са камером'.“ 

Божидар Зечевић

Ратни сниматељи прошлог века су постали легенде филмске уметности. Њиховим очима ми видимо вредну филмску хронику ратова, у којој је сваки метар филма снимљен са ризиком по живот.

Осим Чернова и Јешурина на Балкану су радили и Семјон Шкољников, који је у Југославији и Данској снимио филим „Сусрет у Копенхагену“, Виктор Муромцев је погинуо 1945. у бици за Трст док је мењао филм у камери, Петар Новицки је провео две године на фронту у Бугарској, Србији и Турској у балканским ратовима и награђен је за храброст, а радили су и многи други руски сниматељи који су постали пример за наредне генерације представника ове професије.

Сазнајте још: Око соколово Самсона Чернова

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!