Извиђач српске војске Драгутин Матић – Око соколово. Фотографија Самсона Чернова.
Самсон Чернов, руски сведок српских битака Другог балканског рата
„У време Другог балканског рата у Србији долази до филмских снимања ратних операција. Руски ратни репортер Самсон Чернов уз помоћ српске врховне команде и генерала Живојина Мишића направио је драгоцене снимке тог времена.
Регент Александар врши смотру артиљерије по освајању Битоља
Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.orgСамсон Чернов је радио за руског филмског продуцента Дранкова и задесио се у Београду као дописник Дранкова и листова 'Руско слово' и 'Ново време'. Он се упознао са угледним српским филмским привредником Ђоком Богдановићем, власником хотела и биоскопа 'Касина' у Београду. Богдановић је писао тада српском војном министру да је крајње време да Срби преузму стварање јавне слике о Балканским ратовима и у том смислу издејствовао је подршку Владе и Врховне команде. У ствари, можемо сматрати прву наредбу Живојина Мишића о томе почетком организоване војне кинематографије у Србији.
Богдановић је ангажовао Самсона Чернова у 1913. години као сниматеља битке код Брегалнице и других војних операција, живота старе српске војске, првог и јединог снимка престолонаследника Александра у Балканском рату, позадине и санитета, све скупа више од хиљаду метара прворазредног филмског материјала, који се чува у Југословенскиј кинотеци.
Српска војска прелази Чакор
Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.orgПредосетивши нови рат Чернов је одлучио да остане у Србији. Он је снимио операције српске војске у Срему и прелаз код Чеврнтије, и овај материјал до сада још није пронађен. Он је пратио српску војску у одступању 1915. Непрестано снимајући прешао је преко Албаније и стигао до Крфа.
Повлачење српске војске долином Мораве
Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.orgОд свега тога је остало неколико стотина изванредних фотографија и ни један метар филмске траке. Могуће да овај драгоцени материјал до сада лежи у неком руском архиву.
Српска војска на Крфу
Самсон Чернов/commons.m.vikimedia.orgНа Крфу у 1916. Чернов је снимао живот српске војске у логорима Ипсос, Гувија, Ајос Матеос и тамо је, пореклом Јеврејин, примио православну веру.
Самсон Чернов је успео уз помоћ српског посланства да организује велику изложбу у Лондону 1917. године која је у енглеској јавности оцењена као један од највећих друштвених догађаја сезоне. Након тога у 1918. години Чернов одлази у Америку где организује изложбу и у бројним интервјуима говори о трагичној судбини Србије, обучен у униформу капетана српске војске.
Владимир Јешурин, „Савезник са камером“ током Другог светског рата
„Владимир Јешурин је био потпуковник совјетске армије и ратни сниматељ Централног студија документарног филма из Москве. У 1944. он је био спуштен падобраном у рејон Беране и од тог тренутка снимао је све важне операције у Црној Гори и Србији укључујући ослобођење Београда у 1944. години.
Владимир Јешурин
csdfmuseum.ruЈешурин је свој филм паковао и закопавао у земљу, а топографске податке је слао у Москву. На место су долазиле екипе извиђача и преузимале материјал. Он је снимио неколико хиљада метара филмске траке о борбама за Беране, Андријевице, Ибар, Брус, Топлицу, Јабланицу, Ваљево, Александровац и Београд. Поред овога Јешурин је снимио потресне документе о људима из народа, њиховим погледима, окупљањима, обичајима, тренуцима одмора у тешком времену. У току ратних операција Јешурин је у Београду у оквиру филмске секције Врховног штаба организовао и водио први курс за српске младе ратне сњиматеље. А у Јешуриновим снимцима постоји ослобођење престонице из ваздуха и прва совјетска парада у Београду. На основу Јешуринових мемоара ја сам снимио документарац 'Савезник са камером'.“
Божидар Зечевић
Ратни сниматељи прошлог века су постали легенде филмске уметности. Њиховим очима ми видимо вредну филмску хронику ратова, у којој је сваки метар филма снимљен са ризиком по живот.
Осим Чернова и Јешурина на Балкану су радили и Семјон Шкољников, који је у Југославији и Данској снимио филим „Сусрет у Копенхагену“, Виктор Муромцев је погинуо 1945. у бици за Трст док је мењао филм у камери, Петар Новицки је провео две године на фронту у Бугарској, Србији и Турској у балканским ратовима и награђен је за храброст, а радили су и многи други руски сниматељи који су постали пример за наредне генерације представника ове професије.
Сазнајте још: Око соколово Самсона Чернова
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу