Незаборавно доба: Како су страни фудбалски асови у Русији обасути љубављу, поштовањем и новцем

„Тамо смо врло лепо живели, били смо срећни! То је био најсрећнији период у мом животу, заиста!“ Тим речима је Самјуел Ето, један од најбољих фудбалера последње деценије, описао своје сећање на доба када је играо у клубу „Анжи“ из Махачкале у Дагестану, региону на југу Русије.

Било је то 2011. године када је Сулејман Керимов, руски милијардер пореклом са Кавказа, покушао да оснује „тим снова“ у мање познатом дагестанском клубу и уложио у тај пројекат много новца. Вероватно је желео да учини нешто слично ономе што је Роман Абрамович направио од Челсија пре неколико година. Први фудбалски ас кога је довео био је Роберто Карлос, играч шампионске поставе бразилске репрезентације из 2002. године и добитник „Златног стопала“ („Golden Foot“) 2008. године.

„Дагестанац у огледалу“

Керимов је нудио ангажман асовима светског фудбала као што су Неимар, Меси и Ето. Понуда је била посебно привлачна камерунском фудбалеру Самјуелу Етоу, добитнику „Златног стопала“ који је тада играо за Интер.

Самјуел Ето

Александар Вилф/Sputnik

Било је то у августу 2011. године. Ето се обрео у Махачкали, главном граду Дагестана (600.000 становника). Керимов је у „Анжи“ довео и Јурија Жиркова из Челсија и још неколико енергичних играча. За селектора је изабран холандски стручњак Гус Хидинк који је 2008. године довео Русију до бронзане медаље на Европском првенству.

Керимовљева инвестиција је уродила плодом већ 2013. године када је његов клуб први пут у историји заузео треће место на Првенству Русије и те године дошао до финала Купа Русије. „Анжи“ није освојио куп али се приближио првом месту.

Ето је у једном интервјуу рекао да је период у Дагестану „за њега био нешто незаборавно“. „Сваки пут када смо се враћали у Махачкалу био је то тренутак потпуне среће! Када смо ми тамо играли све остало у граду би стало... То је било нешто изванредно!“ Познати фудбалер тврди да његови лепи утисци из тог периода немају везе са зарадом, и каже: „Ја разумем када неко мисли да је мени период у Анжију остао у лепој успомени зато што сам имао врло специфичан третман, али није тако. Том стању моје душе није допринео новац. Људи ме тамо нису третирали као звезду – ја сам био њихов пријатељ, брат и члан њихове заједнице. Ја и сада кад се погледам у огледало увек у њему видим Дагестанца“.

Предивна Москва и телевизијски стереотипи

Самуел Ето је волео Дагестан али и Москву. По његовом мишљењу, за главни град Русије се због многих уврежених стереотипа мисли да то није привлачан град. „Када причам скептицима да је Москва један од најлепших градова на свету они не могу да поверују нити да схвате то. Зашто? Зато што живимо у друштву где има превише стереотипа помоћу којих нам телевизија намеће одређена схватања“.

Роберто Карлос

Саид Царнајев/Sputnik

Ангажовање у руском клубу било је лепо искуство и за Роберта Карлоса који за свој период у Анжију каже да је то „један од најлепших у каријери“. Он је у једном интервјуу рекао да би ако би то било могуће добио руско држављанство и постао први тамнопути играч у руској фудбалској репрезентацији.

Нажалост, власник клуба је 2013. године променио стратегију и престао да улаже толико новца у Анжи тако да је клуб изгубио своје место у Премијер лиги. Успех „тима снова“ био је кратког века.

„Рус по менталитету“

Још један познати бразилски фудбалер се неко време „носио мишљу“ да постане држављанин Русије. Реч је о Вагнеру Лаву. Он је почео да игра за ЦСКА када је имао само 20 година. За осам година је са овим клубом освојио 14 награда. Његовим голом је ЦСКА однео победу у финалу Купа УЕФА 2005. године. Вагнер Лав је на Купу УЕФА 2008-2009. био најбољи голгетер. Одиграо је и 20 утакмица за репрезентацију Бразила, и постигао 4 гола.

Вагнер Лав

Александар Черних/Global Look Press

Данас Лав игра за Бешикташ, а за време проведено у ЦСКА каже да је то „можда најбољи период у његовој каријери“. „ЦСКА ће увек остати у мом срцу“, рекао је Бразилац. Један познати руски тренер је изјавио да се Лав одлично уклапа у руске околности јер „по менталитету подсећа на правог Руса“.

Поред тога, Лав је и доста зарађивао у руском клубу. „Никада нисам видео толико новца“, рекао је он када је разматрао могућност да напусти московски тим и пређе у неки други европски клуб, а председник ЦСКА му је понудио да остане под врло повољним условима.

„Када сам дошао у Русију дао сам голове у три утакмице и помогао клубу да се пласира у групну фазу Лиге шампиона. По повратку у Москву смо поразговарали о бонусу. Показали су ми велики свежањ новчаница. Мислио сам да ћу добити само један део, али кад сам потписао уговор добио сам све. Никада нисам видео толико новца! Сав сам се тресао, нисам знао где да га склоним. Касније сам мајци купио нову кућу. Био сам врло срећан“.

„Држао сам новац код куће у торби. Нисам знао како да га потрошим... Чим дам гол, добијем бонус. Од клуба сам добио ауто и стан. Имао сам довољно новца да испуним себи сваку жељу... Чинило ми се да ми је Русија платила онолико колико сам заслужио...“ Лав, међутим, каже да није све у новцу. „Осетио сам шта је то љубав и поштовање“.

Сазнајте још! Почаствовани држављанством: Познати странци који су добили руски пасош

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!