„Јуриш мртваца“: Како су смртно рањени руски војници зауставили немачку офанзиву

Василиј Нестеренко
Десетине руских војника у Првом светском рату су после хемијског напада, под страшним дејством бојних отрова, смогли снаге да крену у контранапад и натерају Немце у панично бекство.

Када су Немци 6. августа 1915. године напали руску тврђаву Осовец смртоносним бојним отровима чинило се да руски гарнизон неће преживети.

Гасне маске које су поседовали Руси нису их могле заштити, тако да су сви били практично осуђени на смрт. Немци су мислили да им је преостало само да се „ушетају“ у тврђаву, али је та њихова „шетња“ прерасла у прави кошмар.

Уместо да затекну гомилу лешева, Немци су наишли на руске војнике који су личили на мртваце али су незадрживо кренули у напад. Били су умотани у крваве крпе, искашљавали су крв и користили последње атоме снаге, али су ипак потерали запрепашћене Немце у бекство. Тај напад је ушао у историју као „јуриш мртваца“.

Несаломиви дух

Тврђава Осовец се налази близу пољског града Белостока. Она је Немцима била „кост у грлу“ јер им је задржавала трупе на североистоку Пољске и спречавала њихово даље напредовање.

Тврђава је први пут нападнута у септембру 1914. али је захваљујући авионима и артиљерији издржала све непријатељске нападе. После неуспешних покушаја да заузму ово руско упориште Немци су предузели драстичније мере.

Сергеј Хмељков.

Шестог августа 1915. године пустили су хлорин на тврђаву. Сергеј Хмељков, један од бранилаца тврђаве који је преживео овај напад бојним отровима, касније је написао: „Сви који су били на отвореном у тврђави смртно су отровани... Трава је поцрнела, латице на цвећу су отпале... Месо, маслац, сланина и поврће су били контаминирани и више нису били за употребу.“

Катастрофа

„Тврђава уопште није била спремна за бојне отрове. Нису постојали никакви планови нити средства за колективну и индивидуалну заштиту гарнизона. Постојале су само гас-маске, али од њих није било много користи“, написао је Хмељков.

У већини објеката и утврђених положаја није било вештачке вентилације нити било каквих генератора кисеоника.

Три чете 226. Земљанског пука биле су уништене. Преживело је око 100 војника из Четврте чете. Немачки војници су ставили гас-маске и неприметно кренули према тврђави, уверени да је цео гарнизон потпуно уништен.

Јуриш мртваца

Прва линија руске одбране је била савладана и непријатељ је прешао зидине и ушао у тврђаву. Ту су га, међутим, дочекали преживели војници Тринаесте чете на челу са потпоручником В. Котлинским. Они су кренули у легендарни контранапад који је данас познат као „јуриш мртваца“.

Владимир Котлински.

„Не могу да опишем озлојеђеност и гнев са којим су наши војници јуришали на своје троваче Немце. Разјарене руске војнике није могла зауставити ни јака ватра из пушака и митраљеза, ни шрапнели који су фијукали на све стране“, написао је 1915. године у листу „Псковски живот“ непознати преживели учесник овог напада.

Шездесет руских војника је отворило ватру. Лица су им била умотана у крваве тканине, они су дрхтали, кашљали и испљувавали комадиће својих плућа на окрвављене кошуље. „Онако измучени и отровани кренули су на јуриш са једним јединим циљем: да побију Немце“, пише очевидац.

Запрепашћени изгледом „мртвих“ руских војника и силином њиховог напада Немци ударише у панично бекство остављајући митраљезе и упадајући у смртоносну клопку бодљикаве жице коју су сами претходно поставили.

Искористивши фактор изненађења 8. и 14. чета су поново заузеле главни бедем и вратиле Немце на почетне положаје. Вођа „јуриша мртваца“ и спасилац тврђаве потпоручник Котлински тешко је рањен и исте вечери је подлегао ранама.

Напуштање Осовеца

И поред храбрости руских војника тврђаву није било могуће дуго бранити. У априлу и мају 1915. године аустријске и немачке трупе су извршиле пробој руског фронта у Источноj Пруској и Галицији.

Осовец у септембру 1915. године. Немачка фотографија.

Тврђава је до августа покривала стратешко повлачење руских трупа, а даља одбрана тврђаве није имала смисла. Руски гарнизон је 22. августа напустио Осовец организовано и без губитака уништивши за собом главне бедеме и утврђене положаје.

Контранападом који је предводио Котлински спречен је покушај Немаца да заузму тврђаву и спасене су хиљаде људских живота. Прича о овом историјском догађају била би сасвим другачија да је немачки напад 6. августа био успешан.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“