Осам добро утврђених положаја са којих су Руси излуђивали непријатеље

1. Козељск (1238)

Руси се боре против татарских завојевача у Козељску 1238. године. Минијатура из илустроване рукописне хронике из доба Ивана Грозног, средина 16. века. Лист 340. Ризница библиотеке Руске академије наука, Санкт Петербург.

Рудолф Кучеров/Sputnik

Монголске хорде су 1237. године извршиле инвазију на већину руских кнежевина и преплавиле их као лавина. Један од утврђених градова који су са тешком муком заузели био је Козељск у Черниговској кнежевини. Монголи су га стегли у обруч 1238. године.

Житељи Козељска су одбили да се предају и издржали су под опсадом седам недеља (само Кијев се држао дуже од њих – укупно 11 недеља). За то време су одбијали нападе и организовали контранападе. У последњем таквом продору у монголске редове браниоци Козељска су побили неколико хиљада непријатељских војника и уништили многа њихова оруђа.

Када су гневни Монголи најзад продрли у Козељск нису поштедели никога – сравнили су град са земљом. Од тада је Козељск међу Монголима био познат као „град зла“.

2. Псков (1582-1583)

Пољски краљ Стефан Батори 1581. држи Псков под опсадом.

Карл Брјулов/Википедија

У последњој фази Ливонског рата (1558-1583) стање у Русији је било врло лоше. Она је изгубила све што је претходно освојила у Балтичком региону Шведске и Пољско-литванске државне заједнице, а постојала је опасност да изгуби и своју исконску територију у северозападном делу земље.

Пољски краљ Стефан Батори већ је заузео многобројне градове око Пскова, а затим је стегао у обруч и овај староруски град. Гарнизон који је бројао 16.000 људи (рачунајући и донске козаке) од августа 1581. до фебруара 1582. године се супротстављао непријатељској војсци која је бројала 47.000 војника.

У једном нападу су Пољаци успели да пробију зидине и заузму две куле, али су их Руси у контранападу потиснули из града, па чак и продрли у непријатељске редове.

Међу браниоцима је било жена и деце, али су они ипак одбили многобројне жестоке нападе Пољака. Стефан Батори није успео да заузме ову тврђаву и на крају је склопио мир са Иваном Грозним. И поред тога што је Русија освојила неке балтичке територије, он је руском цару вратио све градове које је заузео у околини Пскова.

3. Шуша (1826)

Северозападни део утврђења Шуша.

Василиј Верешчагин/Википедија

Руско-персијски рат (1826-1828) почео је када је персијска армија са 35.000 војника прешла границе Русије и ушла у Кавкаски регион. Руске трупе су биле принуђене да се повуку. Гарнизони мањих утврђења која су се нашла на путу персијских трупа морали су сами да се побрину о себи.

Крајем јула 1826. године персијска војска је опколила утврђење Шуша у чијем гарнизону је било само 1.300 људи под командом пуковника Јозефа Реута. Утврђење није било добро припремљено за одбрану, али је имало повољан положај на литици. Мали гарнизон је 49 дана одбијао непријатељске нападе, све док персијски командант Абас Мирза није одлучио да одустане од опсаде и настави напредовање.

Херојски отпор Шуше је улио самопоуздање руској армији на Кавказу и дао јој драгоцено време да се припреми и заустави инвазију.

4. Севастопољ (1854-1855)

Франц Рубо/Википедија

За време Кримског рата (1853-1856) савезничке трупе Француске, Велике Британије, Османлијског царства и Сардиније су се 14. септембра 1854. године искрцале на Криму. У том тренутку је Севастопољ као главни град полуострва и база Црноморске флоте био потпуно незаштићен. По хитном поступку је саграђена дугачка линија утврђених положаја, а неколико ратних бродова је потопљено како би се блокирао улаз у луку.

Војни врх непријатељских трупа је планирао да заузме град за недељу дана, али је борба за Севастопољ трајала 11 месеци. Браниоцима су се придружили морнари Црноморске флоте и обични грађани. Тек 8. септембра 1855. године, када је заузет стратешки положај Малахов Курган, постало је јасно да се град више не може бранити, те се руска армија повукла из Севастопоља.

5. Осовец (1914-1915)

„Јуриш мртваца“.

Василиј Нестеренко

Руска тврђава Осовец је скоро годину дана паралисала значајне снаге немачке армије на североистоку Пољске. Опсада је почела 1914. Непријатељ је извршио три велика напада у коме је интензивно користио артиљерију и авијацију.

На крају су Немци 6. августа 1915. године применили отровни гас. Немачка пешадија је кренула у напад убеђена да је цео гарнизон мртав. Немци су се, међутим, ужаснули када су видели како полумртви Руси замотани у крваве крпе уз страшан кашаљ јуришају у контранапад. Немачка војска је била принуђена да се повуче, а ова епизода Првог светског рата је остала позната као „Јуриш мртваца“.

Крајем августа су немачке трупе пробиле руске фронтове у Галицији и Литванији, а руска војска је заједно са Осовецким гарнизоном била принуђена да напусти Пољску како не би била опкољена. Тако је непријатељ ушао у празну и разорену тврђаву.

6. Брест (1941)

„Одбрана Брестстке тврђаве“, слика Петра Кривоногова, Московски атеље Митрофана Грекова за сликање ратних окршаја. Ова слика је приказана на изложби „50 година у строју“ у Московској државној галерији слика.

Александар Красавин

Брестска тврђава на самој граници са Трећим рајхом била је прва на удару разорне немачке офанзиве коју је Немачка извршила на Совјетски Савез 22. јуна 1941. године. У тврђави се налазило неколико пешадијских и артиљеријских јединица заједно са совјетским граничарима.

Пре него што је тврђава потпуно опкољена и блокирана две пешадијске дивизије са 6.000 војника напустиле су Брест, док је око 9.000 људи остало да се бори. Било је неколико засебних жаришта отпора где су браниоци очајнички покушавали да пробију обруч. Преко 7.000 совјетских војника је заробљено, а 2.000 је убијено. Немци су изгубили око 1.400 људи.

Последњи живи војници су наставили да се боре чак и када је тврђава већ била дубоко у окупираној територији. Немци су успоставили потпуну контролу над Брестском тврђавом тек у августу, непосредно пре него што ће је посетити Хитлер и Мусолини.

7. Лењинград (1941-1944)

Опсада Лењинграда.

Јевгениј Корнејев

Још у раној фази Другог светског рата (у септембру 1941) немачке и финске трупе су опколиле Лењинград – други по значају град Совјетског Савеза. Лењинград је био готово потпуно опкољен и имао је само једну везу са слободном територијом, такозвани „Пут живота“ преко Ладошког језера, али он није могао да покрије све потребе огромног мегаполиса.

Услед непрекидних немачких напада, бомбардовања и масовне глади живот је изгубило преко милион становника Лењинграда. У почетку су сви покушаји пробоја обруча били безуспешни. У њима је погинуло на десетине хиљада совјетских војника.

Обруч око Лењинграда је пробијен тек у јануару 1943. године у операцији „Искра“, а 7. фебруара је после дуготрајне опсаде у град стигао први воз.

8. Стаљинград (1942-1943)

Слика „У борбама за Стаљинград“.

Георгиј Марченко

Стаљинградска битка је један од најкрвавијих окршаја у историји ратовања (2 милиона погинулих). Био је то преломни тренутак Другог светског рата. Немачки политички и војни врх је сматрао да је освајање овог града од првостепене важности с обзиром на његов симболични назив и стратешки положај.

Заузимање Стаљинграда би Немцима омогућило да пресеку поједине виталне совјетке саобраћајнице, а међу њима и Волгу, што би знатно допринело напредовању немачких трупа у правцу Кавказа. Поред тога, лично за Хитлера би велики значај имало заузимање „Стаљиновог града“.

Уличне борбе су почеле у јулу 1942. године и трајале месецима. У њима је град потпуно разорен. У новембру је совјетска команда сагледала могућност за контраофанзиву и извршила напад на румунске и мађарске јединице које су биле слабија карика савезничких трупа Немачке. У операцији „Уран“, немачка војска је доживела слом. Шеста армија је опкољена. После тога је Совјетски Савез први пут у овом рату преузео иницијативу.

Прочитајте нешто више о утврђеним и веома добро брањеним градовима у нашем тексту Седам неосвојивих тврђава и градова које су Руси ипак освојили.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!