Харбин – кинески град који су направили Руси: Осам неочекиваних детаља

Пре 150 година подручје дуж реке Сунгхуа било је покривено сеоским насеобинама, а ако погледате данашњи Харбин, видећете да 12 милиона Кинеза живи у архитектонском амбијенту моћне царевине.

Шта је у питању? Харбин је град непрекидних иновација и хаоса. Сада је то у Кини осма по величини урбана средина. Међутим, и данас се препознаје план насеља које су почетком 20. века направили предузимљиви Руси у тежњи да одразе процват и амбијент сопствене отаџбине.

Данас у овом граду скоро и да нема Руса (изузев неколико експатријата), али су у Харбину некада живели најугледнији руски предузетници и најугроженије руске избеглице, али и најморбиднији руски екстремисти. Ево како изгледа богато руско наслеђе.

1. Прави „Дубаи“

Xinhua/Global Look Press

На првом месту је железничка станица. Први транссибирски возови су успешно стизали на Исток 1896. године. Амбициозни министар финансија цара Николаја II, гроф Сергеј Вите, није губио време и одмах је издвојио средства за нову, Кинеску источну железничку пругу. Централни пункт његовог грандиозног плана био је новоосновани град Харбин, који ће, како се он надао, повезати Бајкал са Владивостоком и даље на југу обезбедити пут кроз Кину.

Харбин је 1898. године званично добио статус града после чега је убрзо постао најпрометнији мегаполис североисточне Кине. У њему је 1917. године живело преко 100.000 људи (од тога 40.000 Руса). Мало је људи који су овде рођени – Харбин је био рај за досељенике.

2. Поједини објекти још увек подсећају на Русију

Гроф Вите је желео да већ по изгледу града свакоме буде јасно ко је овде „газда“.

Православни Храм Свете Софије (отворен 1907).

Legion Media

Вила и имање „Волга“.

Legion Media

Висока улица у европском стилу, Даоли.

Imagebroker/Global Look Press

Десно: „Лунгмен гранд хотел“ (отворен 1901).

Legion Media

3. Јеврејско уточиште

Далеко пре него што је основана Јеврејска аутономна област многи руски Јевреји су се отиснули на исток, у Харбин, у жељи да избегну гоњења и отпочну нови живот. Цар Александар III и (у мањој мери) цар Николај II били су у детињству под утицајем ултраконзервативног васпитача Константина Победоносцева, тако да је Исток у њихово време био привлачан за Јевреје, с обзиром на перспективу депортације, на квоте за стицање образовања, обесправљеност, па чак и погроме.

Према неким проценама у Харбину је 1913. године живело око 5.000 руских Јевреја, а 1920. их је већ било 20.000.

Од јеврејског наслеђа у Харбину су сачуване само две синагоге. Једна је саграђена 1909, а друга 1921. године. Сачувано је и велико јеврејско гробље.

Јеврејско гробље у Харбину.

Jewbask/Википедија

4. Једна од највећих заједница Беле емиграције

„Бели“ емигранти су већином тражили спас у Паризу, Берлину и Прагу, тако да историчари често губе из вида улогу Харбина у пружању уточишта онима које су прогонили бољшевици.

То је у неком смислу потпуно логично, јер је 1917. године Харбин широм отворио врата царским трговцима и чиновницима. Имајући то у виду „бела“ емиграција је напунила град тако да је пре грађанског рата овде било 40.000 Руса, а после грађанског рата већ 120.000.

Legion Media

Ти „бели“ емигранти су после 1922. године углавном остали без држављанства, али је њихова заједница накратко доживела процват у Харбину захваљујући стварању руског система образовања и појави руских медија.

5. Постојбина Руске фашистичке партије

У руској дијаспори у Харбину било је и оних који су се определили за фашизам, углавном у оквиру покушаја да се формира Антибољшевички азијски фронт заједно са јапанским императором Хирохитом.

Руска фашистичка партија је била најактивнија под руководством Константина Родзајевског, који је тврдио да партија има 20.000 чланова. Родзајевски и његови истомишљеници су радо прихватили савез са Јапанском империјом и позивали на ликвидацију Јевреја, на обнављање утицаја Православне цркве и изградњу корпоративног економског система по италијанском моделу.

Услед јачања Руске фашистичке партије и недостатка заштите јапанских власти после анексије Манџурије 1931. године јеврејско становништво је са 13.000 (1931) спало на 5.000 (1935). Али то је био тек почетак страдања.

6. Јапански „Аушвиц“

Рушевине блока 731.

Xinhua/Global Look Press

Јединица 731 је имала безазлен званични назив: „Јединица за спречавање епидемија и снабдевање водом“ и налазила се само 24 км јужно од Харбина, али је она фактички одговорна за неке најбруталније ратне злочине у историји човечанства.

Јединицу 731 основала је јапанска армија 1935. године. У њој су вршени експерименти над живим људима који се нису могли замислити чак ни у филмовима страве и ужаса. Тек 1984. године се испоставило да су Јапанци овде живе људе сецирали, замрзавали, мучили глађу и убризгавали им бактерије куге.

На мети Јапанаца су били и харбински Руси. Процењује се да је у Јединици 731 побијено од 3.000 до 12.000 људи, а да су 30% од тога били Руси. Они своју децу углавном нису пуштали напоље после 17 часова да деца не би доспела у руке јапанске полиције.

7. Стаљин је уништио преостало руско становништво

СССР је 1935. године продао Источну железничку пругу Јапану. У то време су и људи почели да нестају (одводили су их припадници Јединице 731), због тога је већина Руса пожелела да напусти Харбин.

Крајем 1930-их овде је било око 30.000 Руса. У СССР су се вратили људи који су се определили за совјетско држављанство и којима су Јапанци конфисковали имовину. Да иронија буде већа, преко 48.000 повратника је похапшено уз оптужбу да су „јапански шпијуни“. Било је то за време Велике чистке 1936-1938.

И многи који су остали у Харбину доживели су нешто слично када је совјетска армија у августу 1945. године ослободила град. Сви они за које се сматрало да су на било који начин раније сарађивали са Белом армијом, Јапанцима или Руском фашистичком партијом, одмах су ухапшени и послати у ГУЛАГ.

Већина преосталих Руса у Харбину је враћена у Совјетски Савез. У кинеском попису из 1964. године у граду је било свега 450 Руса. Последња два харбинска Руса умрла су током 1980-их.

8. Житељи Харбина покушавају да сачувају руско наслеђе

Етнографски пројекат „Руско село на Острву Сунца близу Харбина“.

Јевгениј Јепанчинцев/Sputnik

Руску историјску архитектуру у Харбину угрожава изградња савремених кинеских четврти, али житељи овог града се боре да је заштите. Када се говорило о уништавању легендарног моста Кихунг из 1920-их, локални покрет се борио да мост добије статус „непокретног културног реликта“. – – Сваке године се у Харбину организује Фестивал леда и снега, и организатори се труде да увек буде направљен ледени Кремљ.

Један од историјских ресторана у Харбину се зове „Луција“. Он је сачувао јединствени ентеријер из периода Царске Русије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.