Заборављени „посреднички ратови“ између СССР-а и САД

Сомалија, стари совјетски тенк Т-54 на фронту у Огаденском рату против Етиопије.

Сомалија, стари совјетски тенк Т-54 на фронту у Огаденском рату против Етиопије.

Getty Images
Током Хладног рата две светске суперсиле су се сукобиле у десетинама конфликата широм света. Сви знају за Авганистан, Вијетнам и Анголу, али су многи већ заборавили „посредничке ратове“ у Етиопији, Лаосу и Конгоу.

1. Огаденски рат (1977-1978)

Оштећени тенк Т-34 сомалијске армије на поправци.

Оружани конфликт 1977-1978. између Етиопије и Сомалије за регион Огаден на који су претендовале обе земље може се окарактерисати као парадокс Хладног рата. Сомалија је дуго била савезница СССР-а у источној Африци, док је Етиопија по традицији била проамерички настројена.

Међутим, одлука сомалијског лидера Мохамеда Сијада Бареа да без консултације са Совјетима пошаље трупе на територију Етиопије изазвала је врло оштру реакцију Москве. СССР је одлучио да подржи Етиопију као жртву агресије. У то време су односи ове земље са САД били доста лоши, те Американцима није преостало ништа друго него да подрже Сомалију.

Тако је настала необична ситуација: совјетски војни саветници помагали су етиопским трупама које су обучили амерички инструктори и које су ратовале америчким оружјем. А борили су се против сомалијске армије која је ратовала по совјетским правилима и користила совјетско оружје.

Не би се могло рећи да су се Американци „претргли“ помажући Сомалији, али је зато СССР пружио Етиопији огромну помоћ. Испоручио јој је ловце МиГ-21, тенкове Т-55 и Т-62, БТР-60, итд. Совјетски зенитно-ракетни системи су потпуно паралисали сомалијску авијацију. Вишецевни бацачи ракета БМ-21, који су првобитно били намењени сомалијској армији, преусмерени су у Етиопију.

Поред тога, у ову земљу је послато око 4.000 совјетских војних саветника, као и војни контингенти са Кубе и из Јужног Јемена, тј. из савезничких земаља СССР-а. Захваљујући совјетској помоћи Сомалија је претрпела стравичан пораз, после чега је у њој избио дугогодишњи грађански рат.

2. „Тајни рат“ у Лаосу (1960-1973)

Војници покрета Патет Лао у Вијентијану, Лаос.

Када су Французи средином 1950-их напустили Индокину, овај регион је обузет хаотичним ратовима и конфликтима у које су се одмах умешале велике светске силе.

Међутим, док су у Вијетнаму Американци ратовали отворено, у суседном Лаосу је вођен такозвани „тајни рат“ о коме обични грађани САД нису ништа знали.

У Лаосу је владао краљ уз подршку САД и Јужног Вијетнама, али се његовој слабој власти супротставио социјалистички покрет Патет Лао који је уживао подршку СССР-а, Кине и Северног Вијетнама. Две моћне комунистичке силе (СССР и Кина) у то време су биле у веома лошим односима, тако да су помагале социјалистима Лаоса независно једна од друге.

Совјетски Савез је испоручивао Лаосу муницију, оружје и намирнице, а такође је послао преко стотину инструктора и војних саветника, као и групу транспортних авиона Ил-14 и хеликоптера Ми-4.

САД су краљу слале оружје и формирале су мању армију (30.000 војника) састављену од припадника лаоског народа Хмонг. Та армија је учествовала у борбеним дејствима. У Лаос су послате мобилне америчке специјалне јединице и инструктори ЦИА. И поред жеље да сакрију своје учешће у конфликту, Американци су интензивно користили авијацију за бомбардовање комунистичких положаја и конвоја на територији Лаоса.

У конфликту је поражена страна коју су подржавале САД. Монархија је свргнута 1975, а земља је добила ново уређење и нови назив – Лаоска Народна Демократска Република.

3. Конгоанска криза (1960-1965)

Војници народне армије Републике Конго.

Конго је 1960. године прогласио независност од Белгије, и убрзо затим је доспео на ивицу распада. Два региона на југу земље – Јужни Касаи и Катанга – прогласили су своју независност.

Министар Патрис Лумумба није добио подршку УН у борби против сепаратизма, па се обратио за помоћ СССР-у. Совјети су му послали 1.000 војних саветника, оружје и материјалну помоћ.

Председник Жосеф Каса-Вубу је био против совјетске интервенције, што је изазвало нову политичку кризу, раскол власти и мешање Американаца у унутрашње послове земље.

Тадашњи начелник генералштаба Конгоа Жосеф Дезире Мобуту је уз помоћ ЦИА свргнуо Лумумбу и погубио га. У новонасталим околностима совјетски саветници су били принуђени да напусте Конго.

Неколико година касније СССР-у се пружила нова шанса да се учврсти у овој централноафричкој земљи. Наиме, 1963. године је на истоку Конгоа букнуо велики прокомунистички устанак покрета „Симба“ (на свахилију „лавови“). Устаницима је чак пошло за руком да оснују сопствену државу, Народну Републику Конго, коју су одмах признали СССР и Кина.

Совјетски Савез је интензивно снабдевао устанике оружјем. У земљу је пристигло и око стотину кубанских војних саветника.

Па ипак, регуларна армија је уз подршку авијације САД и белгијских специјалаца успела да угуши устанак. Самим тим је СССР доживео пораз у борби за Конго. Совјетске диломате су напустиле земљу и у наредним деценијама су односи двеју држава били врло лоши, па чак и отворено непријатељски.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“