Први руски слон је имао зечије уши и тигрове канџе! Пар барељефа са таквим слоновима налазио се на јужном зиду храма Светог Георгија у Јуријеву Пољском (Владимирска област, 180 км од Москве). Данас је сачуван само један од њих. Аутор барељефа никада није видео правог слона. Ове огромне животиње стигле су у Русију тек у 16. веку.
Егзотичне животиње су у 16. веку биле уобичајени „царски поклон“. Перисијски шах Тахмасп I послао је слона цару Ивану Грозном у знак своје привржености. Хајнрих фон Штаден, Немац који је био у служби Ивана Грозног, писао је да је слон стигао са својим укротитељем. Прича се како је слон стигао толико уморан да је одмах после сусрета са царем пао на колена. Укротитељ је од одушевљеног Ивана Грозног добио толику плату да су му многи Московљани због тога завидели.
Када је 1570. године у Москви почела да хара куга многи су за ту несрећу оптужили слона. Због тога су и слон и његов укротитељ послати у град који се налазио далеко од Москве, где је укротитељ убрзо умро. Људи су страховали да слон без њега може полудети, па је зато цар послао цео одред војника да убију слона. Огромна животиња је пронађена на гробу њеног укротитеља, одакле није хтела ни да се помери. Цару Ивану су послате кљове као доказ да је слон мртав.
Персијски владари су наставили да снабдевају Русију слоновима. Један је послат Петру Великом 1713. године. Савременик Андреј Денисов видео је ову животињу у Москви када је путовао у Петербург. Према његовом опису, ноге тог слона су биле „високе као човек и дебеле као брвно“, звер је била „црне боје“ и имала „спуштена леђа“ и „погрбљену кичму“, ходала је „тешко као медвед“, а уши су јој личиле на „врата од пећи“. У Петербургу су укротитељи зарађивали новац богато украшавајући животињу и водећи је о празнику у куће богатих људи. У хладном Петербургу овај слон је живео само три године. Затим је шах послао још једног, мањег, кога су држали на Великој ливади (данас Марсово поље, Санкт Петербург). Он је, по речима савременика био „добро дресиран и питом“. „Сурлом је узимао од нас бели хлеб и играо се са својим чуварима подижући их високо у ваздух“.
Персијски слон поклоњен је 1736. године и руској императорки Ани која је волела циркуске забаве. Слон је поверен тројици чувара који су га изводили на улице да га људи виде. Извори кажу да је слон сваке године јео по 24 тоне сена, 2.200 килограма пиринча, 6 тона брашна и 450 килограма шећера, а поред тога још и цимет, мускатни орах, каранфилић, шафран и друге зачине. Годишње је пио и око 600 литара вотке.
Ана је једном сат времена посматрала трикове које је изводио слон, па јој се то допало и „наручила“ је да тај слон учествује у чувеној лакрдијашкој свадби у Леденој дворани.
Ћерки Петра Великог, руској кнегињи Јелисавети, 10. октобра 1741. године поклоњено је 14 слонова. Дародавац је био персијски владар Надер шах Афшар. Пет слонова је било намењено Ивану VI, тек крунисаном малолетном цару, два су била за мајку Ану, а седам за вољену Јелисавету. Зајдно са слоновима стигли су и скупоцени персијски украси и посуђе. Надер Шах Афшар је желео да склопи тај брак како би ојачао своје везе са Русијом због затегнутих односа са Турском. Међутим, канцелар Андреј Остерман није омогућио персијском емисару да се састане са Јелисаветом, тако да се овај вратио кући необављеног посла.
Слонови су смештени у ограђени простор на Великој пољани. Поједини петербуршки путеви и мостови су ојачани како би могли да носе слонове током њихове шетње. Асатије, чувар који је пазио на Аниног слона, затражио је јаке металне ланце како би обуздао животиње. Испоставило се да су ланци заиста били потребни. Слонови су за шест дана „постали агресивни због женки. Три слона су побегла. Два су ускоро ухваћена, а трећи је стигао до Васиљевског острва где је оштетио здање Сената“, писало је у петербуршким новинама. Животиња је насрнула на здање Дванаест колегијума на Васиљевском острву где се у то време налазио Сенат.
После Јелисавете скоро сваки руски император је имао слонове који су му служили за забаву. Животиње су држане у Царском селу, близу Санкт Петербурга. Цар Николај II, који je и иначе много волео животиње, лично је набавио слона.
Он је још као царевић 1891. године довео слона са свог путовања по свету. Затим је 1896. добио још једног из Абисиније (Етиопија). Овај други је дуго и лепо живео у Царском Селу. „Слон је необично добродушан и веома првржен свом чувару.
Током лета се слободно шета по пољу и сваког дана се купа у Александровском парку“. Император је волео да гледа како се слон купа и често је доводио децу да и она виде тај призор.
Абисински слон је убијен 1917. године јер је третиран као симбол аутократије, какав је у прошлости био слон Ивана Грозног. Нажалост, слону је „замерено“ што је живео „на високој нози“ и уживао на имању царске резиденције.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
