Трговци крзном из Русије и Златне Хорде који су куповали кожу на Уралу донели су у Европу средњевековну „црну смрт“, тврде генетичари који су се бавили проучавањем генома старог бацила куге и арапских хроника.
Људски род пребродио је неколико великих епидемија куге. У шестом веку „црна смрт“ однела је животе преко сто милиона људи, а у четрнаестом покосила око једне трећине становника Европе. У часопису PNAS појавио се текст у коме се износи ново виђење развоја опаке болести.
Генетичари су током последњих неколико година успели да дођу до остатака ДНК бактерија у костима страдалих од страшне болести и доказали да је изазивач епидемије бактерија Yersinia pestis (бацил куге). Раније се сматрало да кугу преносе искључиво пацови, међутим, сада, захваљујући истраживањима људских остатака и математичким симулацијама ширења куге, научници су дошли до закључка да главни преносници болести нису биле животиње, него људи.
Борис Шмит са Универзитета у Ослу, у Норвешкој, упоредио је са својим колегама фрагменте ДНК из костију страдалих од куге у Данској и Италији, Ослу, Лондону, Марсељу, Барселони и другим великим средњовековним градовима, као и важном граду Златне Хорде Болгару.
Смртоносна трговина
Током истраживања научнике је изненадило сазнање да су бактерије које су усмртиле хиљаде житеља Лондона „црне“ 1361. године имале потпуно исте мутације као Yersinia pestis из Болгара и микроби из Данске, изазивачи заразе у градићу Бергену исте те године. Та „невероватна подударност“ заједно с арапским и руским хроникама тог доба навела је научнике да потраже одговор на питање одакле је дошла куга.
Ради се о томе да је непосредно пре првих епидемија „црне смрти“ негде тридесетих и четрдесетих година 14. века отворена прва директна трговачка рута која је спајала источне регионе Златне Хорде, између осталих и Болгар и суседне руске кнежевине, с њеном западном пограничном облашћу Кримом. Ту су се налазили градови Кафа и Судак, највеће факторије ђеновских и венецијанских трговаца. Поменута рута и нове пореске олакшице омогућиле су руским и трговцима Хорде да купују крзно у Приураљу и Заураљу и продају га западним земљама преко италијанских трговачких република.
Неколико деценија касније успостављене су трговинске везе између Великог Новгорода и немачког Ханзеатског савеза. Та сарадња могла је, по мишљењу генетичара, да доведе до другог таласа „црне смрти“ који је захватио земље северне Европе шездесетих година четрнаестог века.
Како научници истичу, на тај начин могло се одлично објаснити како се бацил појавио готово истовремено на југу и северу Европе, као и да пацови и клима уопште нису одиграли кључну улогу у ширењу куге у свету.