Пребегао у СССР да спасе живу главу, а вратио се као велики диктатор Северне Кореје

Председник Северне Кореје Ким Ил Сунг. Званична пријатељска посета делегације партијских и државних функционера Северне Кореје СССР-у.

Сергеј Гуњејев/Sputnik
Оснивач Северне Кореје Ким Ил Сунг је могао живети у Русији, али је совјетски војни врх донео другачију одлуку.

Када се капетану совјетске армије родио син у маленом руском селу Вјатско на обали реке Амур, која дели Руски далеки исток од североисточне Кине, детету су дали руско име Јуриј, иако су му и отац и мајка по националности били Корејци.

Ким Ил Сунг 1927. године.

Данас житељи Северне Кореје уче своју децу да је прво дете будућег оснивача корејског севера Ким Ил Сунга рођено у фебруару 1942. у дрвеној кућици на највишој планини Корејског полуострва где је његов отац руководио партизанским одредом. Па ипак, то није било баш тако. У фебруару 1942. године судбина Ким Ил Сунга била је далеко више везана за Русију него за Кореју.

Бекство шачице партизана

Живот будућег диктатора Северне Кореје у СССР-у почео је после оружане акције коју су корејски партизани извели против јапанских колонијалних снага, у чијим је рукама тада била територија Корејског полуострва.

Јапанска колонијална политика је изазвала отпор становништва полуострва тако да су поједини Корејци формирали партизанске одреде за борбу против окупатора. Партизанима се придружио и будући оснивач севернокорејске државе, млади Ким Ил Сунг, али је средином 1930-их мало ко знао за њега.

Ким Ил Сунг (други ред, у средини) са борцима свог одреда.

Овај 25-годишњи партизан се прочуо после борбе код Почонбоа у јуну 1937. Партизански одред у коме је био млади Ким Ил Сунг успео је да пређе реку Јалу и заузме неколико стратешких објеката у Почонбоу. Корејски партизани су побили јапанске полицајце, ослободили затворенике и спалили неколико административних објеката.

После битке код Почонбоа Јапанци су сматрали да је партизан Ким Ил Сунг један од најопаснијих и најтраженијих бандита на окупираној територији и организовали су прави лов на њега.

Јапан је решио да једном заувек заврши са корејским патизанима и послао је у у Манџурију казнене одреде. Многи Ким Ил Сунгови другови су тада погинули у борбама, а корејски партизански покрет је знатно ослабио. Стање је постало критично крајем 1940. Ким Ил Сунг је потражио спас на другој обали Амура. Заједно са групицом партизана је прешао реку и скривао се на територији Совјетског Савеза.

Неприметан живот у СССР-у

Слева надесно: Ким Ил Сунг, А. И. Микојан, Андреј Громико, Пак Хуен Јунг и Хонг Мјунг Хуи пролазе испред почасне страже на Јарославској железничкој станици, Москва (март 1949).

У оно време се често дешавало да корејски партизани пребегну у Совјетски Савез. Руска војска је бегунце обично држала неко време у карантину ради провере, а затим би свако од њих нашао себи неко занимање. „Поједини су одлучили да служе у Црвеној армији, а други су примили совјетско држављанство и живели на селу, или, што је било ређе, радили неки други посао“, пише историчар Андреј Лањков у књизи посвећеној Северној Кореји.

После неколико месеци проведених у совјетском кампу за проверу корејских партизана, Ким Ил Сунг је примљен у Хабаровску војну школу за пешадинце коју је две године похађао под руководством совјетских официра.

„Ким Ил Сунг је коначно могао да се одмори и осећа безбедно, први пут после десет година опасног партизанског живота, пуног скитања, глади и замора“, пише Лањков. Управо код Хабаровска је Ким Ил Сунгова супруга и ратна другарица Ким Џонг Сук родила сина који ће на рођењу бити регистрован као Јуриј Ирсенович Ким, али коме је било суђено да светску славу стекне као наследник свога оца и иницијатор севернокорејског нуклеарног програма, али већ под другим именом – Ким Џонг Ил.

Капетан совјетске армије

Ким Ил Сунг, оснивач Северне Кореје, држи говор на великом митингу у Пјонгјангу, јул 1953.

Совјетски војни врх је 1942. године од партизана који су се скривали у Совјетском Савезу формирао 88. засебну стрељачку бригаду са два кинеска и једним корејским батаљоном.

Кинески партизан Џоу Баоџунг, који је постављен на чело интернационалне бригаде, познавао је Ким Ил Сунга још из периода партизанских борби, тако да је по његовој препоруци овај именован за команданта корејског батаљона. Ким Ил Сунг је добио и звање капетана Радничко-сељачке Црвене армије.

Према мишљењу руског официра који је обучавао корејске војнике, „капетан Црвене армије Ким био је добар момак, дружељубив, отворен и весео“, испричао је за лист „Коммерсант“ Владимир Толстиков, бивши представник совјетског информбироа у Пјонгјангу, који је лично комуницирао са многим учесницима догађаја судбоносних за Кореју, па и са Ким Ил Сунгом.

Новоформирана 88. бригада није учествовала у рату против Јапана, а када је Јапан капитулирао потпуно је расформирана. Цео тај рат Ким Ил Сунг је провео у дубокој позадини, у тешко проходним руским шумама Хабаровског краја.

Генерални секретар Централног комитета Радничке партије Кореје, председник Северне Кореје Ким Ил Сунг и делегација високих партијских и државних функционера Северне Кореје током посете Москви на Црвеном тргу

„Према сећањима савременика, Ким Ил Сунг је тада прилично јасно сагледавао своју будућност, сматрајући да ће служити војску, завршити војну академију и командовати пуком или дивизијом. Ко зна шта би било да је точак историје скренуо мало устрану? Врло је могуће да би данас негде у Москви живео пензионисани пуковник или чак генерал-мајор Црвене армије Ким Ил Сунг, а његов син Јуриј би радио у неком московском научноистраживачком институту“, пише историчар Лањков.

Међутим, совјетска команда је имала другачије планове. Овом партизану је наређено да обезбеди везу између корејских војника и мештана у Пјонгјангу. „Највећи град који је руска војска заузела био је Пјонгјанг, а највише звање међу корејским официрима 88. бригаде имао је Ким Ил Сунг, тако да није ништа чудно у томе што је управо он именован за помоћника команданта будуће севернокорејске престонице“, пише Лањков.

На свечаном митингу на стадиону у Пјонгјангу 14. октобра 1945. године совјетски генерал Иван Чистјаков представио је корејском народу „народног хероја“ и „чувеног партизанског челника“ Ким Ил Сунга, а овај је, са своје стране, одржао говор у коме је подржао совјетску ослободилачку армију. Од тог тренутка је почео преображај обичног капетана совјетске армије у великог вођу, у друга Ким Ил Сунга.

У наредним годинама је власт у Северној Кореји била потпуно концентрисана у рукама диктатора, а земља је постала најизолованије место на планети.

Генерални секретар ЦК Радничке партије Кореје и председник Северне Кореје Ким Ил Сунг на перону. 1984.

„Често смо комуницирали у неким званичним ситуцијама“, сећа се својих сусрета са Ким Ил Сунгом бивши представник совјетског информбироа у Пјонгјангу Владимир Толстиков. „Он је говорио руски, мада не баш добро. Запамтио сам две фразе које је често понављао: ’Народу се треба клањати као небу’ и ’Ако се и небо обруши на нас, наћи ћемо излаз’“. По свему судећи, власти Северне Кореје у ову другу мудрост њеног оснивача и дан-данас слепо верују.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“