Пре 55 година руска подморница К-27 оборила рекорд у пловидби под водом

К-27 је једина подморница направљена по пројекту 645 ЖМТ на течни метал. Изградња је започета 15. јуна 1958. Подморница је поринута у воду 1. априла 1962. године, а предата морнарици 30. октобра 1963.

У арсеналу је имала четири торпедна апарата калибра 522 мм, смештена на крми. У оквиру пројекта 645 је први пут у светској пракси на подморницама примењен уређај брзог пуњења торпедних апарата. Сваки торпедни апарат је имао сопствени механизам за пуњење, тако да су се торпеда могла убацивати истовремено.

Посада К-27 на челу са И. И. Гуљајевом отиснула се у први поход 21. априла. У подморници су били и чланови владине комисије – вицеадмирал Г. Н. Холостјаков, контраадмирал И. Д. Дорофејев, и у име фабрике главни пројектант подморнице А. К. Назаров и конструктор пројектног бироа „СКБ-143“ Г. Д. Мороскин. Они су били одговорни за испоруку подморнице и мотора ратној морнарици. Додуше, имали су и други задатак – да у случају ванредне ситуације и хаварије помогну посади у отклањању квара.

И таква ситуација се заиста догодила. Дошло је до квара реактора са леве стране подморнице. Истопљени метал је продро у гасни систем првог сектора и тамо се стврднуо, што је одмах изазвало слабљење вакуума. Ванредна ситуација је морала хитно да се реши. Командир дивизиона, капетан 3. класе А. В. Шпаков, одсекао је и ручно очистио, а затим заварио цев у којој се стврднуо истопљени метал. Посао је одрађен веома пажљиво и опрезно, јер је квар био близу активне зоне реактора.

У екваторијалним водама је проверен систем хлађења реактора. Температура воде у океану је била 25-27 степени, а у коморама са реактором и турбогенератором је достизала 60 степени. У другим одсецима се кретала око 45 степени уз стопостотну влажност. Па ипак, чак и у тако сложеним условима систем хлађења реактора је одрадио свој посао, иако је, како истичу експерти, радио на граници могућности. У том првом походу подморница К-27 је оборила светски рекорд у дужини подводне пловидбе – провела је у мору 51 дан и прешла преко 12.000 миља (22.224 км).

За успешно тестирање нове технике командир нуклеарне подморнице К-27, капетан 1. ранга Иван Иванович Гуљајев, награђен је Лењиновим орденом и уручена му је Златна звезда Хероја Совјетског Савеза.

Подморница К-27 је 1965. кренула у други поход и поново оборила рекорд по дужини пловидбе без изласка на површину. Овога пута је под водом провела 60 дана и превалила 15.000 миља (око 28.000 км).

Нажалост, 24. маја 1968. године у Баренцовом мору је на овој подморници дошло до озбиљне хаварије. Страдала је цела посада. Један подморничар је изгубио живот у подморници, а осморица су касније у болници умрла од високих доза радијације.

Пловило је 1. фебруара 1979. године повучено из арсенала Ратне морнарице СССР-а. У априлу 1980. је донета одлука да се нуклеарна комора конзервира, а 10. септембра 1981. је цела подморница потопљена близу полуострва Степовој у Карском мору, у североисточном делу архипелага Нова Земља. Како кажу експерти, подморница К-27 је напредни изум совјетске науке на којем су испробани нови материјали и нове технологије.

Нуклеарна подморница К-27 је имала подводни депласман 4.370 тона, била је дугачка 109,8 метара, широка 8,3 и висока 9,4 метра. Максимална дубина јој је била 300, а радна дубина 270 метара. Развијала је максималну брзину од 30,2 чвора и могла пловити 50 дана у аутономном режиму. Имала је 105 чланова посаде.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!