Како су совјетске подморнице испуниле сан Жила Верна

Министарство одбране Русије подсетило је јавност на почетак групног пута око света совјетских нуклеарних подморница. Било је то прво путовање такве врсте. Наиме, 1966. године су подморнице К-133 и К-116 за 52 дана обишле земаљску куглу ниједном не испловивши на површину. Препловиле су скоро 20.000 морских миља или око 36.000 километара, што је близу дужине екватора. Тај рекорд до данашњег дана није оборен.

„Подморнице су имале задатак да проуче рељеф дна, могућности пловидбе у океанским дубинама на различитим географским ширинама и питања управљања подморницама на значајном растојању од својих база“, каже се у званичном саопштењу информативне службе Министарства одбране РФ.

Групом подморница командовао је контраадмирал Анатолиј Сорокин. Торпедном подморницом К-133 је командовао капетан друге класе Лав Стољаров, а подморницом К-116, наоружаном крстарећим ракетама, капетан друге класе Вјачеслав Виноградов.

Из залива Западна Лица подморнице су испловиле у Баренцово море у ноћи између 1. и 2. фебруара 1966. године и запловиле у правцу Атлантског океана. Задатак им је био да ниједном не исплове на површину и да их амерички војни бродови не примете. За међусобну везу подморнице су користиле врло високе фреквенције и сонаре.

Најтежа деоница пута је био Дрејков пролаз који спаја Атлантски и Тихи океан и у коме има много ледених брегова. Са тадашњом техником готово да није било могуће открити плутајуће ледене громаде, и зато су на тој деоници подморнице помоћу радио-сигнала предводили експедицијски брод „Гаврил Саричев“ и танкер „Дунај“. У то време је на подручју Дрејковог пролаза беснела бура. Њену снагу су осетиле и посаде у подморницама. На дубини од 100 метара подморнице су се љуљале као што би се љуљале на површини узбурканог мора.

Током пловидбе је на обе подморнице било ванредних ситуација, али су совјетски подморничари успели самостално да реше проблеме не излазећи на површину. У јутарњим часовима 26. марта 1966. године подморнице су у технички исправном стању стигле на Камчатку. После ове пловидбе шест њених учесника је награђено звањем Хероја Совјетског Савеза, а многи нижи официри и морнари су награђени Лењиновим орденом, Орденом црвене звезде, и Орденом части. Поред тога, подморнице К-133 и К-116 су проглашене за гардијске. Био је то први такав случај после Великог отаџбинског рата.

„Тај поход је био важна прекретница у новој фази развоја нуклеарне подводне флоте Русије која ове године пуни 60 година. То искуство је касније искоришћено у организовању борбене службе и далеких похода наших савремених нуклеарних подморница“, каже командант Ратне морнарице Русије, адмирал Владимир Корољов.

Подсећамо да је научнофантастични роман Жила Верна „20.000 миља под морем“ посвећен подморници „Наутилус“ са посадом на чијем челу је капетан Немо. Изражено у данашњим мерама, та замишљена подморница је препловила око 110.000 километара.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!