Дунавски десант: Како се румунска војска провела у првом судару са Црвеном Армијом

Војна хроника

pomnivoinu.ru
Вероватно би свако приликом читања наслова помислио да се ради о операцијама Црвене Армије 1944. када су потискивали силе Осовине преко Дунава. Међутим не, Црвена Армија прелазила је Дунав на самом почетку операције „Барбароса“.

Опште је познато да је операција „Барбароса“ везана са тешким поразима Црвене Армије у првим месецима али и са херојским отпором на многим местима. Међутим на два правца Немци и њихови сателити нису остварили решавајуће ни муњевите победе на фронту из правца Финске и на јужном фронту из правца Румуније. Решавајуће успехе Вермахт је постигао на централном фронту и у Прибалтику.

Разлог због чега је немачко-румунско наступање на јужном правцу било пузајуће је тај што је Групи армија Југ додељено најмање тенкова, свега око шест стотина. Половину снага су чинили Румуни чији је квалитет трупа био нижи од Вермахта и што су у укупној размери трупа на јужном правцу створили надмоћ од 2:1 у корист нападача што је дало Црвеној Армији време да консолидује своје положаје. Међутим команданти Црвене Армије на почетку рата нису размишљали само о одбрани него и о нападу. Тачније прелазак на територију агресора требао је да створи повољније услове за одбрану.

Десант на Сатул Ноу         

При покушају Румуна да пређу Дунав 22. јуна на више места батаљонским снагама одбијени су на свим правцима углавном граничним снагама НКВД. Такође забележено је неколико напада на Измаил од стране румунског ваздухопловства. Први дан напада за Црвену Армију на јужном правцу није представљао никакав шок или тежак удар за разлику од северних фронтова. Карактер борбе тог дана били су артиљјериски дуели, размена ватре монитора на Дунаву.

Главни проблем за Црвену Армију крајем 22. јуна је било непрекидно артиљеријско дејство Румуна по речној луци и граду Измаилу. Корекција ватре али истовремено положаји румунске тешке артиљерије налазили су се на вису са друге стране Дунава, на рту Сатул Ноу. Близина Измаила омогућавала је дејство непријатеља чак и са минобацачима и тешким митраљезима. Због тога је први задатак био отклонити ту опасност. Контраадмирал Абрамов решио се да активира предратне планове о десанту на непријатељску обалу у случају сличне ситуације.

Одмах наредног дана у раним јутарњим часовима око 3 ујутру са нешто више од 300 људи почео је десант на рт Сатул Ноу. Румунске посаде се уопште нису надале да би Црвена Армија могла да покуша да преузме иницијативу. Како се касније испоставило, рт је бранило око 200 румунских војника и четири артиљериjска оруђа из којих је гађан Измаил. Први талас напада чинило је сто граничара НКВД под командом поручника Бодрунова, чета морнара поручника Кошеја. Исто толико људи чинило је и други талас састављен искључиво од граничара.

Напад је био кратак али ефикасан, изненађени Румуни брзо су се разбежали и напустили борбене положаје. Заробљено је око 70 румунских војника, заробљено је 10 митраљеза и два артиљеријска оруђа, док су два Румуни успели да потопе пре повлачења. Међутим битка је тек почињала. Румуни 17. батаљона морске пешадије покушали су да поврате положаје али су одбијени и повукли су се у дубину полуострва након дејства совјетских монитора који су штитили десант. У међувремену све више совјетских снага нарочито граничара пребацивало се малим групама по два-три човека у чамцима и ширило простор десанта. Постепено заузето је неколико острва Сепово, велики и мали Далер и село Пардина. До увече ширина фронта је порасла на читавих 40 км. Губици на страни Црвене Армије су били минимални. Гранатирање Измаила од стране Румуна није више било прецизно а далекометна артиљерија и Тулче без корекције ватре са рта Сатул Ноу није више била ефикасна. База је поново прорадила.

Други проблем је представљао румунски гарнизон у Килју-Веку одакле су могли да дејствују по свим бродовима који су долазили из Одесе у Измаил. Совјетска команда је поставила задатак да се тај гарнизон ликвидира, што је довело до проширења операција на непријатељској територији.

Килискаја операција

Већ 24. јуна прављен је план за нови десант знатно већих размера како би се проширила контрола над непријатељском територијом са друге стране реке. За десант на Килју-Веке сконцентрисане су знатно веће снаге јер је требало сломити непријатељски гарнизон. Капетан Сирота командовао је 23. стрељачким пуком. За подршку десанта одређен је 99. хаубички артиљеријски пук 51. дивизије. Десант је пребацивало 14 бродова а подршку десанту су давали и монитори.

Први напад на Килју-Веке извели су совјетски бомбардери. Девет бомбардера типа СБ-2 избацили су 70 бомби ФАБ-100 на положаје румунске војске у граду и око њега. Потопљена је и једна баржа. Румуни изненађени нападом нису стигли да реагују брзо тако да ниједан авион није оборен. Права борба је уследила приликом искрцавања. Румунска артиљерија дејствовала је по десантним бродовима тако да су се и пре искрцавања јавиле прве жртве у виду убијених и рањених. Такође у првој фази операције Црвена Армија је претрпела теже губитке приликом сламања отпора Румуна који су били укопани дуж обале у бункерима и траншејама. Уз помоћ артиљерије и монитора совјетски десант успео је да сломи румунску одбрану и да се пробије на ободе самог града. За разлику од обале где је постојао систем фортификација, сам град није имао организовану одбрану, тако да се батаљон у граду убрзо нашао у потковици нападача и отпор је брзо сломљен. Капетану Сироти послали су извештај „противник је потпуно разбијен, город Килја-Веке заузет је нашим снагама“. У току борбе Црвена Армија претрпела је губитак од око 100 погинулих и рањених док су заробили преко 400 румунских војника, још преко 100 је убијено.

Заробљени Румуни. Из књиге Анатолија Јуновидова „Десанти 1941. године“

Нови мостобран проширен је за 12 км по ширини и 4км по дубини. Са претходним десантном Црвена Армија је укупно заузела 75 км непријатељске обале са пратећим острвима. Због негативног развоја ситуације на осталим фронтовима Црвена Армија је напустила мостобране и повукла се преко Дунава.

За писање овог чланка коришћене су књиге:
Анатолиј Јуновидов. Десанти 1941. године. М.: Експо, 2009.
Владимир Синенко. Операција Килија-Веке. М.: ДОСААФ, 1975.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“